Nedavno je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg otvoreno rekao da je Alijansa „značajno povećala prisustvo na svojim istočnim granicama, uključujući regione Baltičkog i Crnog mora“. Pravdajući koncentrisanje dodatnih snaga u Crnom moru, Stoltenberg je istakao da je Ratna mornarica Rusije navodno povećala svoje vojno prisustvo u tom regionu „nakon nezakonite aneksije Krima“. On je podsetio da su se u poslednje tri sedmice tri američka broda nalazila u Crnom moru i da su održane vojne vežbe sa ukrajinskom Ratnom mornaricom.
Ukrajina – glavni saveznik
Ukrajina je danas glavni saveznik NATO-a u regionu, što Kijev, bez sumnje, veoma raduje. Za 2021. godinu planirano je nekoliko velikih vojnih vežbi Oružanih snaga Ukrajine i jedinica NATO-a.
Zbog toga je Ukrajina nedavno donela zakon kojim je omogućen ulazak u zemlju stranim trupama.
Za godinu dana na teritoriji Ukrajine biće održano osam multinacionalnih vojnih vežbi u kojima će učestvovati oko 11.000 stranih vojnika – Amerikanaca, Poljaka, Rumuna i Engleza.
Kako bi još više ugodili pokroviteljima iz NATO-a, ukrajinski političari su predložili da se vazdušni prostor iznad Krima iskoristi za vazduhoplovne operacije Alijanse. Ukrajinci se takođe nadaju podršci NATO-a u praćenju situacije u vazduhu duž granica sa Rusijom.
Agresija bez razloga
NATO, a posebno Sjedinjene Američke Države, odavno pokazuju povećanu aktivnost u Crnom moru. Od ujedinjavanja Krima sa Rusijom 2014. godine američki brodovi, avioni i dronovi redovno se približavaju ruskim granicama pod izgovorom „osiguravanja bezbednosti i jačanja odbrambenog prisustva“, iako Moskva stalno ističe da ne namerava nikoga da napada.
NATO koristi svaku priliku da pošalje u Crno more ratne brodove – američki razarači naoružani krstarećim raketama „Tomahavk“ i opremljeni elementima protivraketnog sistema „Idžis“ – redovni su gosti u tom regionu.
Ruski Generalštab beleži i povećanu aktivnost strateške avijacije Pentagona kod ruskih granica, koje ruski avioni redovno presreću. Amerikanci se čak ne ustručavaju da otvoreno uvežbavaju napade na objekte na Krimu.
Štaviše, Kijev je u septembru prvi put pustio američke strateške bombardere u svoj vazdušni prostor kako bi održali vojne vežbe sa ukrajinskim lovcima.
Tada je Rusija ukazala na neviđenu aktivnost avijacije NATO-a iznad Crnog mora, istakavši da se broj letova izviđačkih aviona povećao za 40 odsto, a u blizini Krima – za 60 odsto.
Neosvojiva tvrđava
Sa stanovišta odbrambenog naoružanja, Krim je danas jedan od najbolje zaštićenih regiona Rusije. Bilo kakvi pokušaji da se državna granica naruši na nebu ili moru odlučno se sprečavaju.
Vazdušni prostor poluostrva štiti 31. divizija protivvazduhoplovne odbrane, naoružana protivavionskim raketnim sistemima S-300 i S-400. Na aerodromima Džankoj, Belbek i Gvardejskoe stalno dežuraju lovci Su-27, Su-30, bombarderi Su-24 i jurišni avioni Su-25 koji sprečavaju strane letelice da naruše državnu granicu Rusije u vazduhu. Što se tiče pomorske komponente, Crnomorska flota se poslednjih godina značajno „podmladila“. Svake godine dobija najsavremenije brodove, podmornice i pomoćna plovila.
Za zaštitu obale odgovorne su jedinice Obalskih snaga 22. armijskog korpusa Crnomorske flote. Njihovo glavno naoružanje su sistemi „Bal“ i „Bastion“ sa krstarećim raketama, koje su u stanju da unište mete na vodi na udaljenosti do 500 kilometara.
Na kopnu je u pripravnosti 126. zasebna odbrambena brigada, raspoređena u Perevaljnom, između Simferopolja i Alušte. Njena glavna snaga su modernizovani tenkovi T-72B3. Perekopsku prevlaku drži pod kontrolom osmi artiljerijski puk, naoružan haubicama „Msta S“, višecevnim raketnim bacačima „Tornado G“ i protivtenkovskim sistemima „Hrizantema“.
Pročitajte još:
