Dozvoljeni gubitak
Sankcije kao takve nisu cilj Evropske unije, one su samo efikasno sredstvo protiv Rusije, rekao je Peter Stano, portparol spoljno-političke službe EU na brifingu u Briselu. Šef diplomatije EU Žozep Borelj dodao je da će nakon hapšenja Alekseja Navaljnog uslediti kazna za kršenje ljudskih prava.
Evropska unija je u leto 2014. godine uvela ekonomske sankcije Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, a kasnije ih je proširila. Lideri država EU su u martu 2015. godine povezali te mere sa Minskim sporazumima. Moskva je istakla da Rusija nije strana u unutrašnjem ukrajinskom sukobu i nije subjekt Minskih sporazuma, već samo posrednik u procesu nagodbe. I uvela recipročna ograničenja.
Godinu dana kasnije postalo je jasno da Evropa gubi više.
Od marta 2014. godine do marta 2015. godine Moskva je izgubila 55 milijardi dolara, a Evropska unija – 110 milijardi dolara. Najviše je pogođena Nemačka, koja je zbog bilateralnih ograničenja mesečno gubila po 700 miliona dolara.
U Evropskom parlamentu su tada tvrdili da su sektorske sankcije „bile bolne i pogoršale ekonomski pad u Rusiji izazvan kolapsom cena nafte“. A njihov glavni kratkoročni uticaj „bio je u ograničenju pristupa zapadnim kreditima i prilivu investicija“ i nemogućnosti povratka „većim stopama ekonomskog rasta“.
Međutim, zakonodavno telo EU je 2018. godine priznalo da sankcije imaju ograničen efekat.
„Bez obzira na pokušaje Zapada da izoluje Moskvu, Rusija igra sve zapaženiju ulogu na svetskoj areni. Kontra sankcije su pomogle poljoprivredi zemlje“, konstatovali su poslanici.
Prijateljska vatra
Rezultate „petogodišnjih sankcija“ su 2019. godine analizirali ekonomisti Matje Kroze sa Univerziteta Linan u Hong Kongu i Julian Hinc sa Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.
Prema njihovim proračunima, Rusiji pripada nešto više od polovine gubitaka od zapadnih sankcija ─ 2,2 milijarde dolara mesečno. Preostalih 45 odsto, u ukupnom iznosu od 1,8 milijardi, dele inicijatori ograničenja. Ovi podaci objavljeni su u istraživanju „Prijateljska vatra: uticaj na trgovinu sankcijama protiv Rusije, kao i recipročne sankcije“.
Šemu proračuna Krozea i Hinca opisao je uticajan naučni časopis „Ekonomik polisi“. Bazu je predstavljala ocena kako bi se mogla razvijati međunarodna trgovina bez međusobnih ograničenja i sa stabilnim tržišnim uslovima.
Razlika između potencijalnih trgovinskih tokova za sve kategorije roba pokazala je gubitke.
Ispostavilo se da je ukupna mesečna šteta bila četiri milijarde dolara. Nemačka gubi najviše – 38 odsto odnosno 667 miliona dolara. Mnogo su pretrpele i francuske kompanije. Kako se navodi u istraživanju Krozea i Hinca, izvoz preusmeren u druge zemlje, ipak nije nadoknadio gubitke.
Nedavno je Ministarstvo ekonomije i energetike Nemačke konstatovalo da je evropski biznis od 2014. godine izgubio milijarde zbog sankcija Rusiji, a zamrznuta imovina i novčana sredstva ruskih građana i kompanija koje su na crnim spiskovima je u nekim slučajevima nekoliko stotina evra.
Nemačka je 2018. godine u bazu sankcija zamrznute imovine i sredstava unela oko 485.000 evra, Irska – 24.000, Italija – 94.000, Holandija – 806 evra. Izdvaja se samo Kipar sa više od tri miliona evra.
U 2019. godini ovaj pokazatelj je za Nemačku iznosio – 337.000 evra, Irskoj – 77.000, Italiji – 148.000, Holandiji - 819 evra. Dok je 2020. godine u Nemačkoj iznosio 341.000 evra, a Holandiji – 761 evro.
Nemačka je ukupno od 2014. godine zamrzla oko 1,8 miliona evra. Trgovinski promet između Nemačke i Rusije u 2014. godini bio je 67,7 milijardi evra, u 2015. godini – 51,5 milijardi, a u 2016. godini – 48 milijardi.
U Berlinu su nekoliko puta ukazivali da je Nemačka više od svih pogođena zbog sankcionog rata. Tokom leta prošle godine poslanik Bundestaga Markus Fronmajer je naveo podatke, koji su bliski podacima Krozea i Hinca: 688 milion evra za mesec (7,4 milijardi godišnje, 40 odsto ukupnih gubitaka EU).
Glavne žrtve
Rat sankcija između Brisela i Moskve detaljno su proučavali i ekonomisti bečkog Instituta za međunarodna ekonomska istraživanja (Wiener Institut fur Internationale Wirtschaftsvergleiche).
Prema nedavnim ocenama ovog Instituta, smanjenje izvoza u Rusiju koštalo je Nemačku 0,2 odsto BDP-a u 2014-2018. godini, Austriju – 0,5 odsto. Ekonomisti smatraju da su najugroženije Češka i Mađarska (svaka je izgubila 0,6 odsto BDP-a) i Slovačka (minus 1 odsto BDP-a). Međutim, u apsolutnom iznosu, Nemačka ponovo ima najveće gubitke – samo u prve dve godine sankcija 14 milijardi evra.
Što se tiče privrednih sektora „antilideri“ su tekstilna industrija, farmaceutska industrija i električna, mehanička i transportna oprema.
Autori istraživanja navode da prehrambeni proizvodi (Rusija je uvela embargo na uvoz mesa, mleka, ribe, voća i povrća iz Evropske unije u avgustu 2014. godine) „nisu igrali važnu ulogu u evropskom izvozu“ (izuzetak su Baltičke zemalje, Finska, Nemačka, Holandija i Poljska).
„U Rusiji je zabeležen nagli rast inflacije hrane, ali je istovremena zamena proizvoda iz uvoza doprinela oživljavanju poljoprivrede, što je bio jedan od očiglednih uspeha ekonomije“, navode u bečkom Institutu.
Udeo izvoza EU u Rusiju je prepolovljen. Pritom, zavisnost od ruske nafte i gasa se povećala, posebno s obzirom na porast potražnje za energetskim resursima i skori završetak izgradnje gasovoda „Severni tok 2“.
Pročitajte još:
