„Veoma pažljivo motrimo na kršenja ljudskih prava (u Rusiji) o kojima sam govorio i pretpostavljam da ćete čuti još vesti po pitanju odgovarajućih političkih odgovora na kršenja koja, kako smo videli, potiču iz Moskve i koja se odigravaju na ruskoj teritoriji“, rekao je Prajs.
Pritom diplomata nije precizirao kakva bi mogla da bude reakcija američke administracije.
„Nastavićemo da razgovaramo o tome, bilo da se radi o Rusiji ili nekoj drugoj zemlji gde su ljudska prava ugrožena“, rekao je Prajs.
Takođe je podsetio na to da američka administracija analizira ruske postupke, po nalogu predsednika Džoa Bajdena.
„Analitičari razmatraju niz zlonamernih akcija Rusije poslednjih godina, na primer mešanje u američke izbore, hakerske napade, nagrađivanje Talibana u Avganistanu, korišćenje hemijskog oružja protiv Alekseja Navaljnog“, podsetio je Prajs, nabrajajući standardne optužbe Amerike protiv Rusije.
Povodom Prajsove izjave o kršenju ljudskih prava oglasio se šef Komiteta za međunarodna pitanja Državne dume Rusije Leonid Slucki.
„Nažalost, SAD koriste temu ljudskih prava kako bi opravdale svoje mešanje u unutrašnja pitanja suverenih država, što mi apsolutno nećemo dozvoliti. Izjave predstavnika Stejt departmenta o nekakvim kršenjima u toj sferi u Rusiji ne odgovaraju stvarnosti ni za jotu“, smatra Slucki.
Kako kaže, ovakve izjave su bile očekivane od administracije predsednika Džoa Bajdena.
„Što se tiče odgovora i novih sankcija, Vašingtonu za njih ne treba povod, one su odavno postale instrument obuzdavanja, ali su potpuno beskorisne sa stanovišta uticaja na politiku Rusije. Sjedinjenim Američkim Državama bi bolje bilo da se pozabave analizom stanja demokratije u svojoj zemlji i da prestanu da se mešaju u pitanja drugih država“, poručio je Slucki.
Moskva je više puta ukazivala na to da Vašington politizuje sferu ljudskih prava u Rusiji.
Pročitajte još:
