Nije ovo nikakvo krivotvorenje čestitke novog predsednika Amerike Džozefa Bajdena koja je stigla na Andrićev venac kod predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Sadržina tog pisma zaista predstavlja nezapamćen cinizam i potpuno ogoljenu uvredu svakog građanina Srbije.
Bajden, bez uvijanja i diplomatskih oblandi, čestita nam Dan državnosti uz poruku da Sjedinjene Američke Države daju podršku postizanju "sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji s Kosovom, koji je fokusiran na međusobno priznanje".
Nije potrebno političko i analitičarsko iskustvo da bi se ova čestitka protumačila na samo jedan način:
Amerika zahteva da se Srbija potpuno odrekne 15 odsto svoje teritorije, svog duhovnog i istorijskog sedišta. Da se odrekne sebe.
Amerika smatra da Srbija pritom treba da se mazohistički perverzno raduje činu konačnog samoodricanja i da čak na tome zahvali i vašingtonskim partnerima.
Nije poznato da li je vremešni Džozef Bajden možda zaboravio da je Srbija, za razliku od lažne republike Kosovo, međunarodno priznata država, članica Ujedinjenih nacija i da nju nema šta dodatno i posebno da priznaje njena južna pokrajina.
Termin „međusobno priznanje“, koji predsednik Amerike paradoksalno zloupotrebljava kao neku vrstu kompromisa ili čak ustupka Srbiji, u najmanju ruku je naivna podvala prihvatljiva isključivo za političke imbecile, a ne za ozbiljnu i suverenu državu.
Čestitka koju Bajden šalje imajući u vidu i, kako kaže, 140 godina partnerstva SAD i Srbije, više predstavlja neku vrstu vrhunca postmoderne mimikrije, laži i opsene.
To je izraz bahatosti svojstven dželatima koji žrtvi dopuštaju poslednji dim duvana ili upravnicima logora koji odobravaju još jednu kutlaču bljutave kaše zatvorenicima koji slave rođendan.
Bajdenova čestitka ući će tako u anale političke istorije po svojoj bestidnoj i šizofrenoj poruci koja teško može da ostavi ravnodušnim bilo koga ko voli ovu zemlju.
To je pismo koje bahatost izvodi gotovo do nadrealnih i neslućenih granica pošto se brutalni zahtev za odricanje sopstvene teritorije bez srama uvija u šarenu mašnicu.
Nešto je Bajden, zajedno sa svojim saradnicima, ipak čini se zanemario.
Srbija na Sretenje, 15. februara, pored Dana državnosti, obeležava i dan kad je u Orašcu, u Marićevića jaruzi, Crni Đorđe podigao Srbe na ustanak protiv turske imperije. Dan kada je počela borba za slobodu.
Tog dana se pred Srbe ne izlazi sa ovako niskim porukama i papirićima. Bez obzira da li Srbijom vlada duh Karađorđa ili Miloša.
Svejedno je.
Pročitajte još:
