Karakačanov je ovo izrekao povodom čestitki koje je skopska vlada upustila srpskoj zajednici u Makedoniji za srpski praznik Svetog Savu i naveo da bi Skoplje trebalo da slavi nacionalni praznik Bugarske - 3. mart, kada je ta zemlja, zajedno sa današnjom Makedonijom, oslobođena od Osmanskog carstva. Karakačanov je odnos Srbije i Makedonije nazvao i „stokholmskim sindromom“ pa čak otišao i korak dalje pitajući se da reč o „beogradsko-moskovskom sindromu“.
Bugarima kriva Srbija što postoji Makedonija
Dugogodišnji bivši diplomata i Jugoslavije i Makedonije, koji je kao ambasador službovao u više država sveta od Pekinga do Malezije Risto Nikovski, nema razumno objašnjenje za ovakve izjave bugarskog vicepremijera.
„Uticaj Srbije u Makedoniji danas nije uopšte značajan. Dobro je što imamo dobre odnose između Beograda i Skoplja, ali Sofiji smeta sve što nije Bugarsko,“ kaže naš sagovornik.
Sofija već duže vreme sipa te neistine, dodaje naš sagovornik, a to se vidi i po otvoreni memorandumima koje šalju EU i Vašingtonu gde tvrde da su Makedonci tokom Drugog svetskog rata ubili 20.000 Bugara, a 100.000 prognali za šta nema ni jednog dokaza.
„Da se to desilo bilo gde, ne bi moglo da ostane bez tragova! Dakle, moj utisak je da u Bugarskoj vlada svojevrsno „ludilo“ koje ne može da se opiše. Njima smetaju svi koji misle drugačije uključujući tu i Srbiju“, ističe Nikovski.
Žele veliku Bugarsku
Oni ovakvim izjavama ne vređaju samo Makedoniju, kaže on, već i Srbiju, označavajući je kao „krivca“ za „pretvaranje“ Bugara u Makedonce.
Profesor istorije na Univerzitetu Goce Delčev u Štipu Todor Čepreganov, smatra da Bugarska traži krivca za ono što nije uspela u istoriji.
„Bugarski san o Sanstefanskoj državi i dan danas je očito živ jer ovo što danas radi Bugarska, u stvari je pokušaj da realizuje taj san. Ono što Sofija ne može da shvati je da je Makedonija nezavisna država, da postoji makedonska nacija, jezik i kultura. Bugarska smatra da su drugi krivi za, da tako kažem, navodnu de-bugarizaciju Makedonaca. Oni smatraju da je Makedonija Titova tvorevina kao i da su Srbi krivi što Makedonci postoje. Iz tog razloga, kao članica EU, na svaki mogući način nastoji da svoj istorijski san realizuje. Imajući u vidu da Srbija vodi nezavisnu politiku i da nije članica EU, kao i da je bliska sa Rusijom, Bugarska sada krivicu za sve prebacuje na Srbiju“, ocena je našeg sagovornika.
Vređaju i Srbiju
U Makedoniji, dodaje profesor Čepreganov, ni jedan istoričar ne vidi Srbiju kao dželata Makedonije, ni sada ni u prošlosti. Zato i ne znam šta je u stvari pod tim bugarski vicepremijer misli.
„Sa istorijskog gledišta mislim da Bugarska na svaki način želi da ubedi Evropu da su Makedonci bili Bugari i da su za to krivi kao što sam reko i Srbi i Tito“, objašnjava naš sagovornik.
Bugarska ne može da se pomiri sa tim što makedonija ima dobre odnose sa Srbijom i to je činjenica jer Srbija priznaje makedonsku naciju i to je razlog zbog koga je dšloo do ovakve neprimerene reakcije.
Inače, Sanstefanskim sporazumom iz 1878.godine stvorena je takozvana Velika Bugarska. Po ovom sporazumu koji je zaustavio rusko-turski rat, trebalo je da se prostire od Dunava na severu do Egejskog mora na jugu i od Ohrida i Niša na zapadu do Crnog mora na istoku.
Zbog žestokog protivljenja evropskih sila, Srbije i Grčke, revizija Sanstefanskog ugovora izvršena je na Berlinskom kongresu u junu iste godine. Dve velike sile Beč i London, nisu bile zadovoljne ovim sporazumom i bile su rešene da miniraju sporazum, posebno njegov ključ: veliku Bugarsku.
Berlinski mir, Bugarski nemir
Ishod pregovora na kongresu u Berlinu je bio Berlinski mir (13. jula 1878. godine). On se sastojao iz priznanja Rumunije, Srbije i Crne Gore kao suverenih država i Bugarske kao autonomne kneževine pod otomanskim suverenitetom (do 1908). Takođe, prema ranije sklopljenom rusko-britanskom sporazumu, zaključenom 30. maja 1878. godine, teritorija Bugarske je oko tri puta umanjena od one predviđene Sanstefanski mirom.