Kako je navedeno u njemu, PS SE i dalje brine pitanje slobode govora u bugarskim medijima, visokog stepena korupcije, ljudskih prava u sferi manjina, govora mržnje i nasilja nad ženama.
„U pogledu Bugarske je navedeno da tokom protekle godine zemlja nije napredovala u pet zabrinjavajućih oblasti, među njima su korupcija u najvišim ešalonima vlasti, sloboda medija, ljudska prava na polju manjina, uključujući i u 'makedonskoj manjini' koju je izmislila organizacija“, piše bugarski „Fokus“.
Izveštaj je predstavljen u okviru prvog zimskog zasedanja PS SE u Strazburu. Deo parlamentaraca je lično učestvovao na sastanku, a neki su se pridružili sastanku putem video-veze.
On je sastavljen krajem 2020. godine tokom koje je nadzorni komitet organizacije pratio sprovođenje obaveza u okviru Saveta Evrope. Trenutno 11 zemalja podleže strogoj proceduri praćenja. To su Albanija, Jermenija, Azerbejdžan, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Moldavija, Poljska, Rusija, Srbija, Turska i Ukrajina. Tri države učestvuju u takozvanom dijalogu nakon praćenja: Bugarska, Crna Gora i Severna Makedonija. Mađarska, Malta i Rumunija i dalje se pojavljuju u periodičnim izveštajima.
Pitanje različitih manjina u Bugarskoj pokrenula je prošle godine i komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović, koja je primetila netrpeljivost prema manjinama, posebno prema „Romima, muslimanima, migrantima, tražiocima azila, osobama koje se identifikuju kao etnički Makedonci, kao i predstavnicima LGBT zajednice“.
Pitanje poštovanja prava različitih manjina u Bugarskoj više puta je pokrenuto 2020. godine. Tako je odbor Evropskog parlamenta za građanske slobode, pravosuđe i unutrašnje poslove izneo kritike na jesen. Autori su u svom izveštaju isticali da u Bugarskoj postoje pokušaji da se ometa rad nevladinih organizacija sa manjinom koja se identifikuje kao „makedonsko-bugarska“.
Kritika je izazvala negodovanje bugarskog poslanika u Evropskom parlamentu Angela Džambaskija, koji je izjavio da Bugarska neće ništa objašnjavati „nepismenim birokratama iz Brisela“ o „nepostojećoj makedonskoj manjini“.
„U Bugarskoj nije bilo, nema, niti će biti makedonske manjine“, istakao je on u septembru prošle godine.
Tema makedonske manjine često je uzrok sporova između Sofije i Skoplja. Zvanična Sofija zahtevala je od Skoplja da odustane od ideje postojanja takve manjine u Bugarskoj ukoliko želi da dobije odobrenje za početak pregovora o ulasku u Evropsku uniju.
