Bugarska je nekoliko puta osudila pozive evropskih poslanika da u rezoluciji priznaju makedonsku manjinu. U dokumentu se direktno ne spominje makedonska manjina. Na dnu stranice autori rezolucije navode odluke Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa odbijanjem Bugarske da registruje stranke koje insistiraju na priznanju makedonske manjine.
„To je ono što daje nadu vodećim krugovima u Skoplju, da je na Bugarsku moguće vršiti spoljnopolitički pritisak i da će ona kapitulirati“, izjavio je Mihov.
Prema njegovim rečima, Bugarska bi trebalo da demonstrira svojim evropskim i evroatlantskim partnerima svoj stav, a to je da ta zemlja ne sprečava Severnu Makedoniju da se pridruži Evropskoj uniji, ali istovremeno, vlada u Skoplju mora da prihvati istorijsku stvarnost onakvom kakva jeste.
Mihov je rekao da su ranije u Skoplju predložili Sofiji da slave 11. oktobar kao dan borbe protiv fašističke vladavine u Bugarskoj i fašističke okupacije Makedonije od strane Bugarske tokom Drugog svetskog rata. Bugarska taj period makedonske vladavine naziva periodom bugarske administracije i ne smatra ga okupacijom.
„Bugarska administracija ulazi u sastav Vardarske Makedonije od 20. aprila 1941. godine. Dok je takozvani Narodni ustanak makedonskog naroda počeo 11. oktobra 1941. godine. Postavlja se pitanje zašto makedonski narod pola godine nije započeo rat protiv bugarskih fašista?“, izjavio je Mihov i dodao da se to dogodilo, jer Makedonija nije smatrala da je okupirana, već naprotiv oslobođena.
