Sjedinjene Američke Države godinama ne mogu da oproste ni svom državljaninu Snoudenu, koga bi, kad bi mogli, kaznili sa 10 godina robije, niti Australijancu Asanžu, što su objavili tajne podatke.
Šta su Asanž i Snouden razotkrili
Asanž je na stotine hiljada poverljivih dokumenata objavio 2010. i 2011. godine.
On je obelodanio više od 251.000 diplomatskih depeša, odnosno prepiski između Stejt departmenta i diplomatskih predstavništava SAD širom sveta. Taj materijal sadržao je čak 40 procenata poverljive građe, a više od šest odsto tajnih dokumenata.
Prvi objavljeni dokument optuživao je vlasti Somalije zbog angažovanja kriminalaca za obavljanje likvidacija, a verodostojnost ovog dokumenta odmah je osporena.
Obelodanjen je i snimak pucnjave američkih trupa na civile u Iraku, katastrofalni uslovi u zatvoru u Gvantanamu i imejlovi iz kabineta Hilari Klinton koji su uticali na izbore u SAD, ali i kako su zapadne sile lobirale za nezavisnost Kosova i približavanje Srbije Evropskoj uniji.
Edvard Snouden je 2013. godine objavio informacije o metodama elektronskog nadzora američkih obaveštajnih službi, uključujući ilegalno prisluškivanje stranih lidera. On je „Gardijanu“ i „Vašington postu“ dostavio poverljive informacije o programima nadzora američkih službi.
Među objavljenim dokumentima su i podaci o učešću američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) u invaziji na Irak 2003. godine, potom o uspešnoj špijunskoj operaciji protiv Severne Koreje i o prisluškivanju stranih komunikacionih satelita.
Otkriveno je i da je NSA sarađivala sa ostalim državnim agencijama u ispitivanju zatvorenika u pritvornom centru na Kubi, uključujući formulisanje pitanja i strategije ispitivanja i još mnogo toga.
Ko je Džulijan Asanž
Džulijan Asanž rođen je u Australiji 1971. godine. Novinar, haker, uzbunjivač i internet aktivista, kako ga u poslednje vreme sve češće nazivaju, najpoznatiji je kao osnivač „Vikiliksa“.
„Vikiliks“ je medijska organizacija osnovana 2006. godine sa ciljem, kako Asanž tvrdi, da omogući uzbunjivačima da objavljuju informacije.
Do sada je „Vikiliks“ objavio više od deset miliona dokumenata koji su bili klasifikovani kao poverljivi i tajni.
Ova organizacija tvrdi da želi da donese važne vesti i informacije javnosti kako bi svi videli istinite dokaze.
Od prvog dana „Vikiliks“ se našao ne meti ozbiljnih kritika i osporavanja objavljenih podataka.
Ko je Edvard Snouden
Snouden je rođen 1983. godine u saveznoj američkoj državi Severnoj Karolini, a bio je zaposlen u američkoj Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji i bio je saradnik CIA.
Svetu je postao poznat kao uzbunjivač koji je razotkrio globalni program prisluškivanja i praćenja koji je NSA sprovodila u SAD i širom sveta.
Bekstva, azil, zatvor i sudski procesi
Od trenutka objavljivanja poverljivih dokumenata, životi uzbunjivača menjaju se iz korena, a njihove sudbine umnogome se razlikuju, iako su SAD raspisale poternice za obojicom.
Poslednja vest o Asanžu ― da je britanski sud odlučio da ne može biti izručen Americi, za osnivača „Vikiliksa“ znači produženje agonije u zatvoru u Belmaršu.
On je u zatvoru završio 2019. godine, a osuđen je na 50 nedelja robije nakon hapšenja zbog nepoštovanja uslova pod kojima je pušten uz kauciju, jer se 2012. godine nije pojavio pred sudom u Londonu.
Pre zatvora u Belmaršu, Asanž je sedam godina, od 2012, boravio u ambasadi Ekvadora u Velikoj Britaniji.
Još 2010. godine švedsko tužilaštvo je izdalo nalog za njegovo hapšenje zbog optužbi za silovanje i seksualno uznemiravanje.
Asanž je, zbog straha za sopstvenu bezbednost, tražio i dobio azil u ambasadi Ekvadora, a posle nekoliko godina istrage u Švedskoj su obustavljene, ali se ne isključuje da ponovo mogu biti pokrenute.
Tokom boravka u azilu i zatvoru objavljivane su vesti o lošem fizičkom i psihičkom stanju Džulijana Asanža. Asanž se tokom boravka u ambasadi Ekvadora verio sa svojom advokaticom Stelom Moris i postao otac dvojice dečaka.
Amerika zahteva izručenje Asanža zbog optužbi da je odavao državne tajne i skovao zaveru sa Čelsi Mening, bivšom analitičarkom američke vojske. Njih dvoje su navodno zajedno „skinuli“ četiri poverljive baze podataka.
Asanž se u SAD suočava sa ukupno 18 tačaka optužnice, a ukoliko bude osuđen za špijunažu i izdaju objavljivanjem tajnih državnih dokumenata, preti mu višedecenijska kazna zatvora.
Predstavnici SAD najavili su da će uložiti žalbu na odluku suda u Londonu.
Snouden je odmah po objavljivanju tajnih podataka 2013. pobegao iz SAD u Hongkong i zatražio azil nekoliko država. Azil je dobio u Rusiji, te se iste godine preselio u Moskvu, gde i danas boravi. U Rusiji Snouden živi sa suprugom, a nedavno je postao otac. Uči ruski jezik i nada se da će dobiti državljanstvo Ruske Federacije. Rusija je Snoudenu već odobrila stalnu boravišnu dozvolu.
On ne može da napusti zemlju zbog straha od ekstradicije Sjedinjenim Američkim Državama, koje su izdale nalog za njegovo hapšenje.
Snoudena u SAD optužuju za predaju tajnih podataka specijalnim službama drugih zemalja i po svakoj od tri tačke optužnice preti mu do 10 godina zatvorske kazne.
Tramp kao svetlo na kraju tunela, ali sat otkucava
Sada su sve oči uprte u odlazećeg američkog predsednika Donalda Trampa.
Ukoliko ne dođe do totalnog preokreta kada je reč o potvrđivanju rezultata američkih izbora, Trampu ostaje još samo nekoliko dana da u finišu svog mandata pomiluje dvojicu uzbunjivača.
I ranije se govorilo da bi Asanž i Snouden mogli biti pomilovani.
Međutim, sem razmatranja pitanja, Tramp ništa konkretno nije uradio tim povodom, iako to od njega traže mnogi i to baš oni koji se suprotstavljaju dubokoj državi u Americi, koja mu je svih ovih godina radila o glavi.
Bivši američki predsednik Barak Obama je odbio da to uradi.