Amerikanci shvatili da su opljačkani — preko poreskih rajeva

Milijarder je 2017. godine državnoj blagajni uplatio smešan iznos od 750 dolara. Poređenja radi: čistačica sa godišnjom platom od 30 hiljada plaća porez u SAD u iznosu od oko 1.900 dolara. I to ne računajući porez države, socijalno i zdravstveno osiguranje, u ukupnom iznosu još tri hiljade.  

U kontekstu ekonomske krize, koja je zakamuflirana pandemijom, američka javnost se zainteresovala za ovaj čudan disbalans. Na društvenim mrežama počeli su da se šire pozivi da se nekako razjasni ova situacija. Krajnji levičar, po lokalnim standardima, političar Berni Sanders čak se odvažio da napiše na svojoj stranici na Tviteru zamerku svemoćnom Džefu Bezosu.

„Amazon bi trebalo da plati više od nula dolara državnog poreza na dohodak“, bojažljivo je istakao senator SAD.

I neka sredstva javnog informisanja usudila su se da se dotaknu tabu teme. Tako su američki mediji skrenuli pažnju na upravo objavljeni izveštaj međunarodne društvene organizacije Tax Justice Network (Mreža poreskog pravosuđa).

Stručnjaci TJN su procenili da zemlje širom sveta godišnje izgube najmanje 467 milijardi dolara poreskih prihoda. Najveće korporacije na svetu redovno se bave prebacivanjem aktiva na ofšor račune i time smanjuju svoju dobit. Većina njih pripada Amerikancima.  

„Još krajem 1990-ih lideri u utaji poreza i povlačenju profita u inostrane ofšore postali su predstavnici „Big Pharma“ (najveće farmaceutske kompanije), računarskih tehnologija, kao i internet korporacije“, rekao je u intervjuu za internet izdanje Salon.com njujorški ekonomista Džejms Henri, koji sarađuje sa TJN.  

I „Fajzer“ izbegava plaćanje poreza

Među farmaceutskim kompanijama koje izbegavaju plaćanje poreza, Henri je imenovao čuveni „Fajzer“. Kompanija je upravo završila sa razvojem prve vakcine protiv virusa korona. Zanimljivo je da su ova istraživanja finansirana iz državnog budžeta koji „Fajzer“ izbegava da popunjava, ali sva prava na vakcinu su u privatnom vlasništvu vlasnika.  

IT giganti koje je Henri pomenuo su pronašli način da sakriju svoju dobit još početkom veka. Tada su sedišta najvećih računarskih korporacija registrovana u Dablinu. U teoriji, porez na dobit u Irskoj tada je iznosio deset odsto. Međutim, Gugl, Majkrosoft, Fejsbuk i Epl su sklopili sporazume sa vladama zemlje po posebnim uslovima. Njihova suština i iznos poreskih stopa nisu obelodanjeni. U SAD IT giganti su samo zarađivali i ništa nisu plaćali.  

Mediji su godinama promovisali izuzetne inovacije i kreativnost računarskih genija, ali su oni zapravo svoj uspeh dugovali neupadljivim knjigovođama koji su znali kako da njihov profit prenesu u tihe ofšor kompanije.  

Godine 2018. čak 91 najveća korporacija SAD koje su na spisku Fortune 500 (500 najkrupnijih kompanija SAD prema listu Fortune) nije uopšte platila porez na dohodak. Među njima su bile svetski poznate kompanije „Dženeral elektrik“ i „Ševron“, „Starbaks“ i „Netfliks“, „ Delta erlajns“ i NVIDIA Corporation.

Najbogatiji čovek na svetu, gospodin Bezos, konačno je 2019. godine platio porez na dohodak u SAD. Međutim, njegovi kritičari su odmah primetili da, s obzirom na milijarde koje je Amazon zaradio 2018. godine, porez je obračunat po neverovatnoj kamatnoj stopi od 1,2 odsto.  

Decenijama nas je progresivna javnost ubeđivala da je američka ekonomija zlatni standard za ceo svet, da će „tržište sve rešiti“, i da država ne treba da se meša u njegovu aktivnost.  

Američka ekonomija očigledno i slikovito pokazuje kako tržište zapravo rešava sve. U uslovima slabe države koja se odrekla funkcije nadzora i zatvaranja, transnacionalne korporacije i pojedini građani rade šta žele. Osnovni slojevi stanovništva nose svu državu na svojim plećima, a prebogati sunarodnici ovu zemlju koriste samo za svoje potrebe, s vremena na vreme koristeći se državnim budžetom kao svojim džepom.  

Ne možemo reći da Amerika nije pokušala da se izbori sa ovom strašnom nejednakošću. Tamo je, na primer, već dugo na snazi progresivni porez, čije uvođenje od nas redovno zahtevaju patriotski ekonomisti. Međutim, to ne pomaže: visoke stope teraju bogataše da još brže prevode svoj novac u ofšor kompanije.  

Kajmanska i ostala ostrva

Predsednik Tramp je značajno smanjio porez na dobit pravnih lica, kako bi podstakao plaćanje poreza korporacija. Ali ne, ni to nije uspelo. Ako Demokratska stranka, koja je došla na vlast, pokuša da poveća porez, prevod novca u ofšor kompanije će se samo ubrzati.  

​Međutim, stiče se utisak da se predstavnici Demokratske stranke neće ozbiljno boriti s ovim problemom. Činjenica je da nacionalni sport utaje poreza ne poznaje granice. Svi kriju novac: fizička i pravna lica, demokrate i republikanci, bez obzira na pol, uzrast i političku orijentaciju.  

Najbogatijeg republikanca Miča Mekonela politički protivnici optužuju da profita od biznisa svoje supruge krije na Maršalskim ostrvima. Najbogatijeg demokratu Džona Kerija, koji je oženjen predstavnicom legendarne porodice Hajnc, optužuju za istu stvar, samo na Kajmanskim ostrvima.  

Čini se da aktivistima i novinarima nije stalo do ovoga. Poreske deklaracije političara proučavaju se pod lupom u svim normalnim demokratskim zemljama, bilo da je to Rusija, Francuska, Argentina ili Južna Koreja. Ali u SAD je ovo tabu tema za bilo koji ugledni medij.

Strukture, koje bi u teoriji trebalo da kontrolišu i suzbiju svu ovu sramotu, i same aktivno učestvuju u ovom poslu. Godine 2013. jedna od najuglednijih revizorskih kompanija na svetu Ernst and Young, uhvaćena je kako pomaže svojim američkim klijentima da tokom nekoliko godina prevedu više od dve milijarde dolara u ofšor kompanije. Kao priznanje svoje krivice, kompanija je sklopila dogovor sa sudom i platila kaznu od 123 miliona dolara.  

Međutim, to ni na koji način nije uticalo na reputaciju kompanije. Britanska kompanija Ernst and Young je i dalje u top četiri vodeće revizorske firme na svetu. A britanski ofšori poput Kajmanskih ostrva, i dalje su najpoželjnije mesto za skrivanje prihoda.  

Američki poreski sistem je poznat po svojoj strogoći. Fizičko lice zaista rizikuje da završi u zatvoru samo zato što nije podnelo poresku deklaraciju. Međutim, „pravi“ ljudi postoje u svetu paralelnih zakona. Federalne strukture su preslabe za borbu sa transnacionalnim korporacijama i njihovim liderima.  

Svoje milijardere zbog ekonomskih prekršaja u Italiji i Rusiji, Brazilu i Japanu, šalju u zatvor. Vlada u tim zemljama pokušava da kontroliše tržište pre nego što ono proždere društvo.

Ali danas je apsolutno nemoguće zamisliti američkog oligarha iza rešetaka, bez obzira koliko milijardi je on sakrio od poreske službe. Džef Bezos u zatvoru? To je nepojmljivo za običnog Amerikanca.