Posle osmogodišnje misije u Čileu, u koju ga je poslao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, Dušan Mihajlović postao je sveštenik Ruske pravoslavne crkve. Na molitvi u Santjagu okupljao je Srbe, Čileance i Ruse, a oni su ga pre dva meseca odveli u Jekaterinburg. Tu je počela njegova nova misija — izgradnja prve crkve posvećene našem najvećem svetitelju Svetom Savi.
Misija Srbina u Rusiji — Crkva Svetog Save
Otac Dušan sada služi u maloj drvenoj crkvi posvećenoj Savinom ocu, Svetom Simeonu Mirotočivom, izgrađenoj 2009. godine. To je jedina crkva u Rusiji posvećena ovom srpskom svetitelju.
Parohiju je šest godina ranije osnovao jedan ruski sveštenik, po nagovoru direktorke nekadašnje Slovenske škole, koja je jako volela Srbe. U crkvu povremeno dolazi svega pedesetak naših ljudi, ali su Rusi gotovo uvek na molitvi, što oca Dušana posebno raduje.
„U ruskoj sam jurisdikciji, a sa druge strane, imam mogućnost da ’srbujem‘, da mirno deo službe služim na srpskom. Dogovor je da kada je u kalendaru neki srpski svetitelj, ja služim taj dan, pričam o njima, o njihovom životu. Za narod je to otkriće, jer idu u srpsku crkvu, a ne znaju ništa o srpskim svetima, ne znaju ni sveštenici, vrlo je interesantno. Mnogo mi je drago što im se toliko sviđa služba, posebno vole da čuju naše pevanje“, priča nam otac Dušan.
Nisu se odrekli Svetog Save
Ideja o izgradnji crkve Svetog Save stara je koliko i kapela Svetog Simeona u kojoj služi, ali nikako da se realizuje, jer je potrebno dosta novca. Međutim, iako je bilo ponuda da se izgradi crkva koja neće biti njemu posvećena, vernici i sveštenstvo su tu ponudu odbili.
„Pojavio se 2012. godine jedan Grk koji je ponudio da sam izgradi crkvu, ali je tražio da joj se promeni ime, da bude posvećena grčkom svetitelju. Oni na to nisu pristali, crkva do danas nije izgrađena zato što nisu hteli da se odreknu Svetog Save, to mi je jako simpatično“, kaže otac Dušan.
Pomoć Srbije dragocena
On dodaje da je u pomalo nezavidnoj situaciji, jer je po hijerarhiji najmlađi od tri sveštenika parohije, pritom, zbog virusa korona u Rusiju je ušao bez vize, pa je sa postojećim dokumentima jedva preuzeo i ovu dužnost, ali to ga ne sprečava da radi na prikupljanju priloga za izgradnju crkve Svetog Save.
„Moje delovanje je za sada više na nivou promocije, poznanstava i okupljanja. Išao sam nedavno kod nekog bogatog čoveka ovde u Jekaterinburgu, on je potencijalni sponzor. Tražim i druge, pa se nadam da ću u nekom momentu moći da preuzmem ceo ovaj posao. Važno je da je Kancelarija za verska pitanja Republike Srbije izuzetno zainteresovana. Oni su pre dve godine već dali 15 hiljada evra, a spremni su i da u budžet za sledeću godinu unesu izvesnu sumu.“
Kopija crkve iz Studenice
Otac Dušan dodaje da će biti teško da okupi Ruse koji žele da ulože novac u srpsku crkvu, ali da mu je prvi utisak dobar. Kako sada stvari stoje, crkva bi trebalo da izgleda kao kopija one u manastiru Studenica, ali detalji oko unutrašnjeg uređenja još nisu poznati.
„Jako mi je drago što su se potrudili da je urade u tradicionalnom stilu, biće tu mogućnosti da se ponešto i doradi, posebno u unutrašnjosti. Crkva će imati dva nivoa, to je sad popularno u Rusiji. Donji nivo je obično krstionica, a tu su i neke prostorije, najčešće učionice, a u gornjem delu se održavaju službe.“
Za hiljadu duša
Kada je reč o dimenzijama, otac Dušan dodaje da će crkva Svetog Save moći da primi minimalno sedamsto vernika, a kada se do kraja ispuni, čak hiljadu duša.
Dodaje da i u novoj misiji u Rusiji ima svesrdnu pomoć supruge. Ona je inače Jermenka iz Azerbejdžana, iz Bakua, ali ima rusko državljanstvo.
„Neprocenjivi je pomoćnik, ona peva na svakoj službi, pomaže u organizaciji svih događaja, koncerata, priredbi vezanih za crkvene praznike, tu je nezamenjiva. Pevala je i u folklornom ansamblu, zna i naše narodne pesme, recimo Đurđevdan. Čak je izrađivala i nošnje, crnogorsku i šumadijsku, ona je pomoćnik bez koga ništa ne bih mogao da uradim“, kaže otac Dušan.
Teolog i dirigent
Novi svešetnik parohije Svetog Simeona Mirotočivog u Jekaterinburgu inače je dirigent, završio je Rusku akademiju muzike „Gnjesinih“ u Moskvi, bio je umetnički rukovodilac „Ruskog kamernog orkestra“, a zatim i šef-dirigent Slovenskog simfonijskog orkestra iz Moskve.
Pre nego što se potpuno posvetio veri i završio teologiju, takođe u Rusiji, u Samari, bio je direktor Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Govori ruski i engleski jezik, a služi se i španskim. On i supruga Elina, inače profesor ruskog i staroruskog jezika, imaju troje dece.
