Blinken je imao istaknutu spoljnopolitičku ulogu i u administracijama nekadašnjih predsednika SAD Bila Klintona i Baraka Obame, dok je Saliven bio deo Obamine administracije.
Mediji iza kojih stoje demokrate, nije iznenađujuće, uzbuđeni su odabirom Džoa Bajdena, koga su mediji već proglasili novoizabranim predsednikom. Bajden je dugogodišnjeg savetnika za nacionalnu bezbednost Blinkena izabrao za državnog sekretara. Zajedno sa odabirom Salivena, ova imenovanja navodno signaliziraju obnavljanje „internacionalizma“ i „globalnog partnerstva“ kao vodećih principa američke spoljne politike, navodi Semjuli.
Mediji podilaze lažnom internacionalizmu
Blinken, „branilac globalnih saveza“, prema rečima „Njujork tajmsa“, pomoći će u smirivanju američkih diplomata i globalnih lidera nakon četvorogodišnje strategije rikošetiranja Trampove administracije i nacionalističkog razmetanja. Za „Vašington post“, Blinkenovo imenovanje bilo bi ispunjenje Bajdenovih zaveta da će ponovo sastaviti globalne saveze i dovesti Sjedinjene Države na istaknutiji položaj na svetskoj sceni.
„Gardijan“ je objavio da su imenovani: „... posvećeni internacionalisti, za razliku od Trampove ere, koja je videla ugovore i sporazume na lomači, kao i porozne odnose sa tradicionalnim saveznicima pod parolom ’Prvo Amerika‘, za koju je Bajden tokom kampanje rekao da zapravo znači da Amerika ostaje sama“.
Poruka je, smatra Semjuli, sledeća: Stručnjaci za spoljnu politiku su se vratili i saveznici Amerike mogu biti sigurni da će se Sjedinjene Države ponovo prema njima odnositi sa učtivošću i poštovanjem. Ali, to je zabluda. Blinken ima karijeru američkog intervencioniste, kao i Saliven. Mišljenja drugih zemalja vredi razmotriti samo ako se podudaraju sa stavovima kreatora politike SAD. Ako se ne podudaraju, onda mogu biti odbačeni, navodi autor.
Rat protiv Srbije
Nikada ovaj aksiom nije bio slikovitije prikazan nego tokom dugotrajnog rata Klintonove administracije protiv Srba tokom 1990-ih. Klintonova administracija, čiji je Blinken bio važan član, omogućila je dolazak međunarodnih džihadističkih terorista, uključujući jednog Osamu bin Ladena, u Bosnu. Niko od navodno najbližih saveznika Vašingtona nije upitan šta misli o ovoj politici uvođenja islamskog terorizma u Evropu. Ričard Holbruk, bivši pomoćnik državnog sekretara za evropska i kanadska pitanja u administraciji Klintona, naknadno se pohvalio efikasnošću ove politike.
Nakon toga, Klintonova administracija pomogla je u naoružavanju i obuci takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Nadala se da će teroristička kampanja OVK u Jugoslaviji naterati vlasti u Beogradu na ishitrene poteze. Očekivana humanitarna katastrofa tada bi mogla da se iskoristi za pokretanje NATO bombardovanja Jugoslavije. Kada Beograd nije prihvatio mamac, Klintonova administracija, u kojoj je Blinken u to vreme bio specijalni pomoćnik predsednika Klintona i viši direktor za evropske poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost, morala je da izmisli izgovor za bombardovanje. To je bilo odbijanje jugoslovenske vlade da potpiše kosovski mirovni sporazum u Rambujeu. Jugoslovenska vlada dobila je ultimatum: prihvatite američki nacrt ili se suočite sa NATO bombardovanjem. U ovaj paket ušao je i zloglasni Aneks B, koji NATO-u daje neograničena prava da se kreće gde god poželi po celoj teritoriji Jugoslavije i uživa potpuni imunitet.
Klintonova administracija obmanula je američku javnost skrivajući detalje iz Aneksa B, kao i ultimatum koji je postavila u Rambujeu. Kasnije, kada je NATO bombardovanje pokrenulo potpuno predvidljiv izbeglički tok sa Kosova, Klintonova administracija je tvrdila — opet obmanjujuće — da je NATO pokrenuo bombardovanje kao odgovor na srpske pokušaje proterivanja albanskog stanovništvo sa Kosova. Ta tvrdnja nije imala nikakvog smisla. Izbeglički talas sa Kosova dogodio se tek nakon početka NATO bombardovanja.
Blinken je imao integralnu ulogu u organizovanju NATO bombardovanja. Izgleda da mu nije smetalo što je Klintonova administracija odbila da traži odobrenje Saveta bezbednosti UN za upotrebu sile protiv Jugoslavije.
„Zaštita civila“ u Libiji
Blinkenovo neobaziranje na međunarodne institucije bilo je i te kako dokazano i tokom bombaškog napada Obamine administracije na Libiju 2011. godine. Blinken, u to vreme Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost, bio je oduševljeni zagovornik bombardovanja. Ipak je došlo do problema. Bombardovanje je navodno pokrenuto kako bi se spasili stanovnici Bengazija, koji su navodno bili u opasnosti zbog snaga predsednika Muamera Gadafija. Međutim, Rezolucija 1973, koju su SAD i NATO koristili da opravdaju napad, samo je dala instrukcije državama-članicama UN „da preduzmu sve neophodne mere ... kako bi zaštitile civile i područja naseljena civilima pod pretnjom napada“. Nije rečeno da takve „mere“ treba da uključuju bombardovanje. Još manje je rezolucija ovlastila SAD i NATO da koriste bombardovanje kako bi srušili Gadafija. Ipak, dugo nakon što je nestala bilo koja zamisliva pretnja za stanovnike Bengazija, nastavljeno je bombardovanje koje je trajalo sve do brutalnog pogubljenja Gadafija, ratnog zločina u kojem je NATO aktivno učestvovao.
„Premalo učinjenog“ u Siriji
Čim je Gadafi zbačen i Libija bačena u haos, Obamina administracija je preusmerila pažnju na Siriju, tražeći način da tamo takođe sruši legalnu vladu. Alati koje je primenila bili su poznati. CIA je bila ovlašćena da sarađuje sa arapskim obaveštajnim službama u naoružavanju i obuci pobunjenika koji žele da svrgnu vladu predsednika Bašara Asada. Nepotrebno je reći da je oružje začas stiglo u ruke najgorih i najfanatičnijih džihadista. Činilo se da je Sirija na ivici da padne pod uticaj Islamske države. Čudno je, ali jedina Blinkenova žal zbog akcija u Siriji je što Obamina administracija nije učinila više kako bi obezbedila svrgavanje Asada.
U intervjuu koji je dao ranije ove godine, Blinken je jasno rekao da je promena režima u Siriji i dalje na njegovom dnevnom redu.
O Rusiji
Sve već viđeno trebalo bi očekivati i kada je Rusija u pitanju. Blinken ponavlja bukvalno sve poznate fraze Demokratske stranke: Rusija se umešala u izbore 2016. godine, predsednik Donald Tramp je zadivljen ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Rusija je ucenila glave američkih vojnika u Avganistanu, Rusija je napala Ukrajinu... Blinken se zalagao za slanje smrtonosnog oružja u Ukrajinu. „Predsednik Bajden bi se suočio sa gospodinom Putinom zbog njegovih agresija, ne bi ga prigrlio“, rekao je Blinken.
Spoljna politika koju će voditi Blinken nesumnjivo će značiti obilnu upotrebu poznatog oružja za promenu režima u američkom arsenalu: bombe, krstareće rakete, isporuke oružja džihadističkim i neonacističkim grupama za vođenje posredničkih ratova, ekonomske sankcije, projekti lažnog civilnog društva, navodi Semjuli.
Uloga međunarodnih organizacija koje Blinken hvali biće samo stavljanje potpisa na američke projekte.
„Saveznici“ koji sada navijaju za povratak „profesionalaca“, možda će uskoro imati razloga za žaljenje zbog svog entuzijazma, dok se izbeglički talasi sa Bliskog istoka vraćaju na nivo iz 2015. godine kao odgovor na politiku Bajdenove administracije o ponovnom pokretanju rata za promenu režima u Siriji.
Ukoliko sukob sa Rusijom eskalira oko Ukrajine, ili Baltika, ili Kavkaza, ovi „saveznici“ mogu se s nostalgijom osvrnuti na Trampovu eru kada se Amerika uglavnom bavila sopstvenim nacionalnim interesima, zaključuje Džordž Semjuli u autorskom tekstu za RT.