Anđelković kaže da se Dejtonski sporazum krši, da je dosta izmenjen i da je evidentno da su oni koji žele centralizaciju BiH i pretvaranje konfederalne Bosne u unitarnu shvatili celu stvar kao jednu vrstu varanja Srba.
Gaženje Dejtona - šta je sve anulirano
Ukazao je da su sukcesivno tokom godina vršeni strašni pritisci na Republiku Srpsku koji su rezultirali otmicom preko 70 jurisdikcija i ovlašćenja koje je Republika Srpska dobila Dejtonom, od odbrane do državne bezbednosti pa do toga da je na pasošu bilo previđeno da stoji BiH, ali i entiteta, a sve to je postepeno anulirano.
„Tako da BiH je danas jedna vrsta hibridne tvorevine gde je Dejtonski sporazum nasiljem i pritiscima u velikoj meri promenjen“, istakao je Anđelković.
Kako je naveo, i to je malo raznim centrima moći na zapadu i BiH koji i dalje pokušavaju dodatno da ga menjaju i završe posao centralizacije.
Ocenio je da je te centre moći iznenadio otpor koji je Republika Srpska pružila onog momenta kada je Dodik preuzeo vlast te da u tom periodu više nije bilo otmice ovlašćenja, jer se sa tim Republika Srpska nije složila. „Zato su ti zapadni centri nezadovoljni“.
Biće pritisaka za potpunu izmenu Dejtonskog sporazuma
Naš sagovornik očekuje, pogotovo posle pobede demokratskog predsedničkog kandidata u SAD Džao Bajdena, da će Vašington i Berlin vršiti dodatni pritisak na Republiku Srpsku kako bi potpuno bio izmenjen Dejtonski sporazum.
„To je pitanje nad svim pitanjima za naš narod i Republika Srpka zajedno sa Srbijom moraju da se tome odupiru oslanjajući se na Rusiju i Kinu i druge zemlje koje prihvataju međunarodno pravo u izvornom obliku“, istakao je Anđelković.
EU i SAD umesto da budu garanti Dejtonskog sporazuma pokazali su se, kako je naveo, kao nelojalni partneri koji na mala vrata probaju da nametnu Srbima ono na šta oni nisu hteli da pristanu i zbog čega su se borili tokom otadžbinskog rata devedesetih godina.
Prema njegovoj proceni, treba očekivati nastavak pritiska u kome će ključnu ulogu imati Nemačka.
„EU će sigurno ucenjivati Banjaluku i Nemačka će tu imati ključnu ulogu jer će Bajden svakako pustiti Nemce da vode balkansku politiku. Ali mi moramo biti svesni kada smo mogli da stvorimo Republiku Srpsku 90-ih godina prošlog veka, kada je bila najteža situacija i kada je Rusija takođe bila na kolenima i kada se nije opirala zapadu, danas kada su Rusija i Kina moćna protivteža zapadu, mi imamo obavezu da odbranimo dejtonske principe“, naglasio je Anđelković.
Rusija organizuje neformalni sastanak u UN
Rusija će, kako je najavljeno, povodom godišnjice potpisivanja Dejtonskog sporazuma početkom naredne nedelje organizovati neformalni sastanak Saveta bezbednosti.
Predstavnik za medije ruske Misije pri UN Fjodor Stržižovski rekao je da se očekuje učešće predstavnika sva tri konstitutivna naroda u BiH, Srbije, Hrvatske, koje su garanti Sporazuma i pet novih nestalnih članica SB – Indije, Meksika, Norveške, Irske i Kenije.
„Očekujemo da će interaktivna diskusija omogućiti da se dođe do novih informacija u BiH iz prve ruke“, rekao je on.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je prošlog meseca rekao da se Rusija kao garant Dejtonskog sporazuma zalaže za njegovo poštovanje, ali podseća da se danas mogu čuti razmišljanja da on nije zamišljen kao dugoročni projekat i da ga je potrebno menjati, prilagođavati nekim šemama, kao i da se takve priče obično pokreću iz inostranstva.
„Očigledno je da su pravila utvrđena u Mirovnom sporazumu 1995. godine u suprotnosti sa nečijim interesima i sprečavaju sprovođenje smernica koje se nameću spolja. Nikako to ne smatramo dovoljnim razlogom za razgovor o reviziji Dejtona koji već četvrt veka uspešno obezbeđuje mir, bezbednost i stabilnost u Bosni i Hercegovini i regionu u celini.
Godišnjica Dejtona – Visoki predstavnik EU u Sarajevu
Sarajevo je danas inače, povodom godišnjice potpisivanja mirovnog sporazuma posetio visoki predstavnik EU za spoljnu i sigurnosnu politiku Žozep Borelj. On se sastao sa članovima predsedništva BiH Miloradom Dodikom, Željkom Komšićem i Šefikom Džaferovićem. Naveo je da je to bio iskren i otvoren razgovor o sadašnjoj situaciji i budućim perspektivama i da nema za njih lekcije ni pridike.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik posle sastanka sa Boreljom je ukazao da Republika Srpska ostaje posvećena primeni Dejtonskog sporazuma, ali da sigurno neće ginuti za spas nečega što očigledno niko ne želi.
„Možda je najveći problem u BiH što su Dejtonski mirovni sporazum mnogi shvatili kao privremeni sporazum, privremeno rešenje kojim je tek zaustavljen rat, a da im niko nije jasno potcrtao da je njime uspostavljen i novi politički sistem u BiH. Sistem u kojem je u aneksu 4 Sporazuma upisana i Republika Srpska, kao jedan od dva konstitutivna entiteta“, podsetio je Dodik.
U Republici Srpskoj danas je državni praznik, ali ne i u Federaciji BiH, međutim potpisana je zajednička izjava sva tri člana predsedništva BiH kojom je izražena spremnost i opredeljenost za poštovanje odredbi Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH i Ustava BiH koji je njegov sastavni deo.
Sporazum kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini parafiran je 21. novembra 1995. godine u Dejtonu, u američkoj državi Ohaju. Zvanično je potpisan u Jelisejskoj palati u Parizu 14. decembra 1995. godine. Potpisali su ga tadašnji predsednici Srbije Slobodan Milošević, BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman, a te zemlje su garanti sprovođenja sporazuma.
Jedan od glavnih principa na kojima je Dejtonski sporazum zasnovan jeste podela na dva entiteta – Republiku Srpsku (49 odsto teritorije) i Federaciju BiH (51 odsto teritorije).
Pročitajte još:
