Globus prečnika 3,1 metar i mase 3,5 tone izrađen je sredinom 17. veka u nemačkoj pokrajini Šlezen (Šlezvig-Holštajn). Vojvoda Karl Fridrih od Holštajn-Gotropa darovao ga je 1717. Petru Velikom kao diplomatski poklon tokom Severnog rata.
Njegova jedinstvena konstrukcija omogućavala je spoljnom globusu (s kartom Zemlje) i unutrašnjem planetarijumu s nebeskim sazvežđima da se obrću istovremeno. Unutra su se nalazili sto i klupa, na koju je moglo da sedne 12 ljudi.
Od 1726. godine globus je bio u Kunstkameri, ali je 1747. ozbiljno oštećen u požaru. Od njega je ostalo samo nekoliko metalnih detalja i srcena vrata s grbom Holštajna, koja su sačuvana igrom slučaja. Globus su rekonstruisali mehaničari B. Skot i F. N. Tirjutin, uz pomoć kartografa I. F. Truskota i slikara I. E. Grimela.
Tokom Drugog svetskog rata globus su oteli nacisti, pa se od 1942. do 1947. godine nalazio u Nemačkoj. Vraćen je Sovjetskom Savezu i prevezen u Lenjingrad 1948. godine.
Direktor Muzeja antropologije i etnografije Andrej Golovnjov rekao je da je planirano da se uz pomoć digitalne tehnologije stvori virtuelni „klon“ Velikog akademskog globusa, koji je na izložbi predstavljen kao statični eksponat.
„Efekat tog globusa je u tome što se on nije prosto vrteo, nego je svojim obrtanjem, onima koji se nalaze u njemu, stvarao iluziju bestežinskog stanja — to je 17. vek! Hteli bismo da vratimo tom globusu istinsku misiju — da bude atrakcija, ali ćemo tu misiju pokrenuti u sajber-formatu“, rekao je Golovnjov.
Za sada se prikupljaju razni projekti za ostvarenje ove ideje, a Golovnjov se nada da će u najkraćem roku najbolji projekat biti realizovan.
Prema njegovim rečima, razmatraju se razni modeli za stvaranje virtuelnog globusa, koji podrazumevaju korišćenje specijalnih naočara ili kaciga, ili sedenje u foteljama virtuelne realnosti.
Priprema za veličanstveni jubilej
U planu je, kako je dodao Golovnjov, da u narednih nekoliko godina bude rekonstruisana i kula Kunstkamere, koja je njen centralni arhitektonski element. On se nada da će kula biti obnovljena za 350. godišnjicu rođenja Petra Velikog, koja se obeležava 2022. godine.
„U rotondi će biti Teatrum mundi, kakav je i bio univerzalni enciklopedijski prvi muzej, u kojem je ceo svet u jednoj prostoriji. A na prvom spratu ćemo predstaviti kopnene ekspedicije i putovanja oko sveta“, naveo je Golovnjov.
Planirana je i obnova ostala tri sprata kule, od kojih je na poslednjem smešten Veliki Gotorpov globus.
Istorijsko zdanje Kunstkamere, u kojoj je smešten Muzej antropologije i etnografije Ruske akademije nauka, predstavlja arhitektonsku dominantu Sankt Peterburga, a njena kula je jedan od simbola grada. Nalazi se na univerzitetskoj obali u Sankt Peterburgu, okrenuta prema Zimskom dvorcu.
Kunstkamera je svojevrsni simbol prirodnih nauka u Rusiji. Brzo je postala mesto obrazovanja i naučnih istraživanja. Tu je radio i Mihail Lomonosov, koji joj je ostavio puni opis kolekcije minerala.
Muzej je danas jedan od najvećih i najstarijih etnografskih muzeja na svetu, a njegova kolekcija sadrži više od 1,2 miliona artefakata.