„Od ključnog je značaja da svi počinioci teških zločina, koje je svojevremeno otkrio specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti, budu izvedeni pred sud i zasluženo kazne. Ne bi trebalo da postoje nedodorljivih", navodi se u izjavi.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je navelo da je visok „status“ optuženih primetan.
„Ispostavlja se da su dugi niz godina na čelu kosovske kvazi države bile osobe, za koje su prikupljeni čvrsti dokazi koji povezuju ove ljude sa ilegalnim aktivnostima na Kosovu, uključujući terorizam i organizovani kriminal.
Nažalost, zapadni pokrovitelji Prištine zatvarali su oči na ovaj deo biografija svojih optuženih. Široj zapadnoj javnosti postaje jasno kome je NATO pomogao kada je bombardovao Jugoslaviju 1999. godine“, dodalo je ministarstvo.
Primećuje se da je Kosovo „odavno pretvoreno u leglo ekstremizma i kriminala pred vratima Evropske unije“.
„Dodatni dokaz za to je hapšenje dvojice kosovskih „državljana" za koje austrijska policija sumnja da su umešani u nedavne terorističke napade u Beču. Nadamo se da će Zapad konačno poslušati upozorenja o pravoj prirodi kosovske „državnosti" i prekinuti da podržavaju one koji su na sve spremni radi političkih ciljeva“, zaključilo je ministarstvo.
Ročišta o slučaju bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija održana su danas u Hagu. Tači je izjavio da se ne slaže sa optužbama i da nije kriv.
Specijalni sud je 6. novembra potvrdio optužnicu za ratne zločine 1998-1999 godine protiv Tačija, a on je 7. novembra podneo ostavku. Kasnije je uhapšen i priveden u Hag.
Optužnica Tačija i ostale u 10 tačaka tereti za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Ta krivična dela kvalifikovana su, u po pet tačaka, kao zločini protiv čovečnosti i ratni zločini.
Za te zločine, po optužnici, Tači i ostali snose i individualnu i komandnu odgovornost. Svi su, u periodu obuhvaćenom optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK - Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.
Prema tužilaštvu, Tači, Veseli, Selimi i bivši predsedavajući kosovskog parlamenta Jakup Krasnići su odgovorni za zločine kao što su progon iz političkih i etničkih razloga, nezakonito hapšenje i pritvaranje, mučenje, ubistvo i drugo. Njihove domove u Prištini je 6. novembra pretražilo Specijalno tužilaštvo Međunarodnog suda pravde uz podršku Misije vladavine prava EU (EULEKS) i kosovske policije.
Tokom 2018-2019. godine do 200 bivših boraca Oslobodilačke vojske Kosova pozvano je da svedoči o ratnim zločinima u Hagu. Među njima je i bivši komandant i bivši premijer Ramuš Haradinaj, koji je podneo ostavku 19. jula 2019. godine, a zatim se dobrovoljno prijavio Hagu, međutim, iskoristio je svoje pravo da ćuti i vratio se u Prištinu.
Holandija je ranije osnovala Specijalni međunarodni sud i Specijalno tužilaštvo za zločine na Kosovu u periodu 1998-1999. godine, koje je bilo spremno za rad u julu 2017. godine. Polazna tačka njihovog delovanja bio je izveštaj specijalnog predstavnika Saveta Evrope Dika Martija iz 2010. godine, posvećen zločinima OVK. Među najozbiljnijim slučajevima su trgovina drogom, otmica i trgovina organima.
Pročitajte još:
