„Časni sude optužnica je bez ikakvog osnova i ja izjavljujem da nisam kriv ni po jednoj od 10 tačaka optužnice“, rekao je Tači izjašnjavajući se o krivici pred sudijom za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova sa sedištem u Hagu.
Negirao je optužbe za ratne zločine i zločine protiv humanosti u periodu od marta 1998. do septembra 1999. godine.
Tači odgovara po 10 tačaka optužnice koje ga terete za krivična dela ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.To su : 1. progon po političkoj i / ili etničkoj osnovi, 2. stavljanje u zatvor, 3. nezakonito ili svojevoljno hapšenje i pritvaranje, 4. ostala nehumana dela, 5. surovo postupanje, 6. zločin protiv čovečnosti mučenjem, 7. ratni zločin mučenjem, 8. zločin protiv čovečnosti ubistvom, 9. ratni zločin ubistvo, 10. prisilno nestajanje osoba.
Tužilaštvo je čitajući optužnicu ukazalo da postoji dobro utemeljena sumnja da je kao pripadnik Udruženog zločinačkog poduhvata izvršio pomenuta krivična dela, kao i u svojstvu nadređenog drugim pripadnicima OVK.
Na početku ročišta, jedan od Tačijevih advokata Denis Hoper izjavio je da je odbrana Tačija za optužnicu saznala tek u četvrtak uveče i da nije uspela da se spremi.
Hoper je istakao je da mu nije jasno zašto sve odrađeno „iznenada“ u kratkim rokovima, ukazujući da će tim odbrane činiti advokati iz Francuske, Sjedinjenih Američkih Država i Britanije.
Donedavni predsednik samoproglašenog Kosova, ostaće u pritvoru do daljeg, mada ga je sudija podučio da ima pravo da traži puštanje iz pritvora i odbranu sa slobode.
Tači se zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Jakupom Krasnićijem i Redžepom Seljimijem optužnicom tereti za udruženi zločinački poduhvat nasilnog preuzimanja kontrole nad Kosovo, i to po raznim vidovima krivične odgovornosti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
On se predao Specijalizovanom tužilaštvu u četvrtak 5. novembra, nakon što je podneo ostavku na mesto predsednika tzv. Kosova, a potom je uhapšen i prebačen iz Prištine u pritvorsku jedinicu u Hagu gde će ostati do daljeg.
Pred Specijalizovanim većima u Hagu, poznatim i kao sud za zločine OVK, odgovaraće i po komandnoj i po individualnoj krivičnoj odgovornosti za zločine koje je OVK počinila na Kosovu i Metohiji i severu Albanije u periodu, koji je obuhvaćen optužnicom Specijalizovanog tužioca Kosova Džeka Smita, od marta 1998. do septembra 1999. godine.
Optužbama koje su napisane u 10 tačaka, pored ostalog se tereti za 98 ubistava, za 18 poznatih žrtava prisilnog nestanka i više od 416 nezakonitih pritvaranja, koja su izvršena bilo po njegovom naređenju, bilo uz njegovu pomoć, podršku ili sa njegovim znanjem.
Tačan broj nezakonito pritvorenih i mučenih u logorima nije objavljen u redigovanoj optužnici, jer su u tabelarnom prikazu žrtava brojke izostavljene u nekim slučajevima.
Zajedno sa tadašnjim, kako ih tužilac naziva, pripadnicima Glavnog štaba OVK, Kadrijem Veseljijem, Redžepom Sljimijem i Jakupom Krasnićijem, Tači je optužen za „udruženi zločinački poduhvat“, u kojem su učestvovali i drugi pripadnici pripadnici OVK i politički zagovornici samostalnosti Kosova, u odnosu na Srbiju.
Tači je bio politički komesar i komandant, Veselji šef obaveštajne službe, Seljimi glavni operativac, a Krasnići zamenik komandanta i portparol.
Tužilac smatra da su pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata imali za cilj sticanje i vršenja kontrole nad celim Kosovom za šta su lično ili preko podređenih koristili nezakonito zastrašivanje, maltretiranje, vršenje nasilja i uklanjanje onih za koje se smatrali da su im protivnici, prenosi Tanjug.
Ti protivnici, odnosno njihove žrtve, prema optužnici su redom nabrojane kao: osobe za koje su smatrali da su sarađivale ili su se udruživale sa snagama Socijalističke Republike Jugoslavije (SRJ), zvaničnicima ili državnim institucijama, zatim one oni koji se na drugi način nisu podržavali ciljeve ili sredstva OVK, kao i osobe srpske, romske i druge nacionalnosti.
Radi ostvarivanja cilja udruženog zločinačkog poduhvata Tači i ostali optuženi su za krivična dela opisana u optužnici, a koja obuhvataju progon, zatvaranje, ilegalno ili samovoljno hapšenje i pritvaranje, druga nehumana dela, okrutno postupanje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak osoba.
Među ostalim članovima udruženog zločinačkog poduhvata, koji nisu obuhvaćeni ovom optužnicom, bili su Azem Silja, Lahi Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Silejman Seljimi, Rustem Mustafa, Shukri Bulja,
Latif Gaši i Sabit Geci, kao i određeni drugi pripadnici OVK i političke vođe.
Tači, Veselji, Saljimi i Krasnići su optuženi i za zločine koje su počinili njihovi potčinjeni i koji su detaljno opisani u optužnici, jer su, kako tvrdi tužilaštvo, znali da su se zločini dogodili ili da će biti počinjeni i nisu ništa učinili da ih spreče, niti da krivce kazne.
U optužnici se detaljno opisuje desetine događaja iz 1998. i 1999. godine u kojima su ljudi otimani na ulicama, u svojim kućama i odvođeni u improvizovane logore širom Kosova i Metohije, gde su teško zlostavljani, ispitivani, ponižavani i primoravani da priznaju saradnju sa srpskim vlastima i špijunažu.
U redigovanoj optužnici, koja je dostupna javnosti na engleskom jeziku nisu navedena imena žrtava, ni živih ni ubijenih ili nestalih, ali su opisani događaji koji su pratili pritvaranja u 15 logora OVK na KIM i dva na severu Albanije, u Kukešu i Hasu.
Na KIM su pomenuti logori u Đakovici, Gnjilanu, Kačaniku, Lipljanu, Mališevu, Novom Brdu, Podujevu, Prištini, Prizrenu, Orahovcu, Srbici, Suvoj Reci i Vitini.
Dat je takođe tabelarni prikaz logora i perioda u kojima su se zločini događali, bez imena, ali uz navođenje okvirnog broja žrtava.
Tačijeva lična odgovornost opisana je u 10 tačaka optužnice koje ga terete za krivična dela ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.To su : 1. progon po političkoj i / ili etničkoj osnovi, 2. stavljanje u zatvor, 3. nezakonito ili svojevoljno hapšenje i pritvaranje, 4. ostala nehumana dela, 5. surovo postupanje, 6. zločin protiv čovečnosti mučenjem, 7. ratni zločin mučenjem, 8. zločin protiv čovečnosti ubistvom, 9. ratni zločin ubistvo, 10. prisilno nestajanje osoba.
Mahom iste optužbe stavljene su na teret i Veseljiju, Krasnićiju i Seljimiju koji će se danas i sutra izjasniti o krivici, svi na posebnim ročištima.
U optužnici nisu pomenuti takozvana "Žuta kuća" i trgovina organima na severu Albanije, a koje su inicirale osnivanje Specijalizovanog tužilaštva i Veća Kosova, nakon što su opisani u izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija.
Pročitajte još:
