Sahrana mitropolita Amfilohija pretvorila se zato u praznik i vaskrsenje vere u Crnoj Gori, slaže se novinar iz Gračanice Živojin Rakočević. Da je u Podgorici bila Aja Sofija, kako kaže, ni u nju ne bi stali svi koji su došli da ga isprate - ponižena carigradska Aja Sofija vaskrsnula je u Podgorici.
Prisećajući se da je Amfilohija upoznao još sedamdesetih kao jeromonaha, Bogoljub Šijaković primećuje da je to bio čovek koji ni za 120 života ne bi dovršio sve što je naumio što i jeste priroda stvaralaca.
„U čvrstom jedinstvu držao je Kosovo, Jasenovac i Lovćen i to je bila topografija pomoću koje se orijentisao u prostoru i vremenu“, ističe profesor.
Tri tačke baštine Amfilohija
To trojstvo su njegove konstitutivne tačke, dodaje Šijaković, ukazujući da je Amfilohije bio duboko svestan veze sa kosovskim zavetom, ali i obaveze koju ima prema njemu kao mitropolit na tronu Svetog Petra Cetinjskog i Petra II Petrovića Njegoša.
„Ako znamo šta je kosovski zavet za Njegoša onda je jasno šta mora biti za mitropolita crnogorsko-primorskog. Ta odanost i svest o povezanosti s Kosovom nije samo u legendama i usmenom predanju, nego i u svesti crnogorskih vladika i vladara. Međutim, mitropolit tu svest o Kosovu gradi na ideji svetosavlja“, objašnjava teolog, podsećajući da je Amfilohije često opominjao da, i ako ne znamo šta činiti po pitanju Kosmeta, moramo znati šta nipošto ne treba da činimo.
Prema rečima Rakočevića, važna komponenta rada mitropolita bila je rad na nacionalnom osvešćivanju i povezivanju naših ljudi svuda u tri tačke, između Kosova, Lovćena i Jasenovca. Kad je reč o ovom poslednjem, seća se epizode iz devedesetih godina
„Dok je trajala operacija Bljesak telefonirao sam prijatelju u Gradiški koji mi je iz podruma pričao kako padaju granate. Nekoliko sati kasnije saznali smo da su Amfilohije i Atanasije nedaleko odatle u crkvi na Savi služili liturgiju i molili se da naš narod ne postrada“, priča novinar.
Amanet obnove Njegoševe kapela na Lovćenu
Na pitanje da li je Amfilohije uspeo da pomiri Crnu Goru Bogoljub Šijaković naglašava da se svakako svim silama trudio da to postigne.
„Što je bilo do mitropolita, on je učinio. Što je do nas, ne znam koliko smo to u stanju. Postoje fundamentalne činjenice moralnog života u jednom narodu oko kojih se ne možemo sporiti, ali bojim se da u Crnoj Gori nije tako“, konstatuje Šijaković.
Odgovara i na pitanje da li je Crna Gora spremna da ispuni amanet Amfilohija i obnovi Njegoševu kapelu na Lovćenu.
„Njegov amanet ostaje nama ali on je tu kapelu već podigao i ona se već nalazi na Lovćenu samo što mi sad još ne možemo da je vidimo. Više tih kapela je sagrađeno po Crnoj Gori i čeka se da još ta siđe sa neba“, slikovit je Šijaković.
Komentariše i mogućnost da za svoj doprinos jačanju pravoslavlja Amfilohije u budućnosti bude proglašen za sveca. Kako ističe, mitropolit je pobedio smrt, jer mada je sa biološkog stanovišta upokojen, s onog dubljeg je još uvek živ.
„Što se tiče procedure za sveca, kod nas je uobičajeno da tek nakon što neko bude prihvaćen u dužem vremenskom periodu kao svetac i svetitelj, na osnovu određenih elemenata, u nekom momentu Arhijerejski sabor donosi o odluku da se neko kanonizuje“, ističe na kraju Šijaković.
Pročitajte još:
