„Azerbejdžan, pridržavajući se novog humanitarnog prekida vatre, suzdržan je prema neprijateljskim provokacijama duž čitavog fronta i preduzima samo adekvatne mere. Koristeći ovo, Jermenija namerno pogoršava situaciju na različitim pravcima fronta, posebno na obnovljenim deonicama državne granice, pripremajući teren za svoje dalje provokacije“, navodi se u izjavi.
Ministarstvo odbrane i Granična služba ističu da se „mora obezbediti nepovredivost državne granice“.
„Svaka provokacija u ovom pravcu smatra se činom agresije na naš teritorijalni integritet. Uzimajući to u obzir, Azerbejdžan ima pravo da uništi svaki legitiman vojni objekat koji ugrožava njegovu teritoriju, bez obzira na njegovu lokaciju“, zaključuje se u izjavi.
Sukob u Karabahu
Borbe na kontakt liniji u Karabahu počele su 27. septembra. Baku i Jerevan međusobno se optužuju za izbijanje sukoba. U Jermeniji je objavljeno ratno stanje i opšta mobilizacija. U Azerbejdžanu je uveden policijski čas i delimična mobilizacija.
U Moskvi su 9. oktobra održani pregovori ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana koji su trajali više od deset sati i završeni usvajanjem sporazuma o prekidu vatre od podneva 10. oktobra u humanitarne svrhe radi razmene ratnih zarobljenika i drugih pritvorenih osoba i tela mrtvih. Međutim, istog dana strane su počele da se međusobno optužuju za kršenje primirja.
Drugi pokušaj organizovanja humanitarnog prekida vatre učinjen je u noći između 17. i 18. oktobra, ali već nekoliko sati nakon što je primirje stupilo na snagu, Jermenija i Azerbejdžan međusobno su počeli da se optužuju da ga druga strana nije ispoštovala.
Američki Stejt department objavio je u nedelju zajedničko saopštenje ministara spoljnih poslova Jermenije i Azerbejdžana, Zograba Mnacakanjana i Džejhuna Bajramova o humanitarnom primirju od 5 časova po srednjoevropskom vremenu.
Pročitajte još: