Vlada Nemačke je potrošila na programe pomoći i podrške 1,2 biliona evra (1,4 biliona dolara). Umesto reči zahvalnosti Berlin je od evropskog komesara za konkurenciju Margaret Vestager, čuo žalbe da će taj novac dati nemačkim kompanijama nepravednu prednost u odnosu na konkurente, piše „Blumberg“.
„Svet se promenio“
Prva ekonomska država Evrope je ponovo zadivila Evropljane. Umesto da izrazi svoje nezadovoljstvo takvom nezahvalnošću, Nemci su za svoje planove potrošnje uspešno lobirali iza kulisa.
„Svi su molili Nemačku da više troši i sada Nemačka troši više", zamenila je Margret Vestager ljutnju na milost, prilikom svog obraćanja u Berlinu 7. septembra.
To je primer kako je Nemačka postala otvorenija i ne odustaje od svojih interesa na kontinentu. Sada Berlin gura svoj plan o promeni pravila investiranja inostranih kompanija u Evropi, koordiniše odgovore na sve upornije pokušaje Kine da prodre i zadrži se na Starom kontinentu i izražava spremnost da da odgovor Rusiji u dešavanjima oko Navaljnog, navodi „Blumberg“.
„Svet se promenio. Ako nastavimo da radimo po starom, onda će se Evropa pretvoriti u industrijski muzej“, objašnjava član komiteta za ekonomiju i energetiku Bundestaga Andreas Lemel.
Promene se objašnjavaju smenom generacija. Političari, koji su rasli u senci Drugog svetskog rata, bili su spremni da se zadovolje mestom Nemačke u ekonomskoj sferi, kao prvom ekonomijom kontinenta. Njih su sada istisnuli mlađi političari, koji su o nacistima čitali iz udžbenika. Angela Merkel je prvi federalni kancelar koji se rodio posle rata.
Nemačka nema izbora, ona mora da bude lider u Evropi u borbi između Amerike i Kine.
Tokom vladavine Donalda Trampa, Amerika je za Evropu i Nemačku postala nepredvidiva i ponekad čak i neprijateljski saveznik. Dok se Peking na međunarodnoj areni ponaša sve sigurnije i agresivnije.
Nemačka preuzima veću odgovornost
Merkelova je planirala da organizuje samit sa Kinom, koji bi se završio 31. decembra ove godine, međutim virus korona je narušio planove. Umesto samita, Angela Merkel će zajedno sa rukovodstvom Evropske unije organizovati video-konferenciju sa Si Đinpingom.
Ministar finansija Nemačke Olaf Šolc je u nedavnom intervjuu izjavio, da trenutna situacija primorava Nemačku da preuzme inicijativu i odgovornost.
Berlin brine činjenica, što Margret Vestager i kolege rade po pravilima, koja su napisana u drugoj epohi. Mnogo veći značaj pridaju sukobima u Evropi i potcenjuju spoljnu pretnju. Kako bi bolje odgovorili na savremene izazove, Evropska unija mora efektivnije da ujedini ekonomsku moć svih članova unije i njihovih kompanija, navodi „Blumberg“.
To znači da vlade moraju aktivnije da učestvuju u ekonomiji. Potrebno je da se olakšaju pravila borbe konkurenata, koja stoje na putu velikim spajanjima, kao i da se učvrste finansijske veze među državama članicama Evropske unije.
„Spoljni svet, verovatno, začuđeno posmatra koliko je Evropa zatvorena i koliko sebe ograničava. Evropa mora više pažnje da posveti tome, šta se dešava iza njenih granica. Mi smo dužni da tražimo i pronalazimo odgovore na ekonomsku moć Kine““, kaže zamenik predsednika komiteta za ekonomiju i energetiku Bundestaga Matias Hejder.
Vreme novih pravila
Promene su nastale još u avgustu 2016. godine, kada su nemački činovnici morali, prema pravilima Evropske unije, da kineskoj kompaniji „Midea“ dozvole da kupi proizvođača robota „Kuka“. Neke struje su u Berlinu pokušale da onemoguće tu kupovinu, jer su shvatili da Peking koristi liberalna pravila Evropske unije i pokušava da dobije pristup savremenoj tehnologiji.
Misao o tome, da je nastupilo vreme promena, postala je jača prošle godine, kada se Margret Vestager pozivala na zastarela pravila, i blokirala spajanje nemačke kompanije „Simens“ i francuske kompanije „Alstom“. Na ovaj način bi nastala gigantska kompanija za proizvodnju vozova. Ministar ekonomije Nemačke Peter Altmajer i njegov francuski kolega Bruno Le Mer su obećali da će promeniti evropska pravila konkurencije.
Altmajer je 2019. godine pokušao da napravi savez između „Nokije“ i „Eriksona“ kao protivteža kineskom telekomunikacionom gigantu „Huavej“. Međutim, u kompanijama taj plan nije izazvao neki entuzijazam.
Berlin sada ima nov cilj - pravila konkurentske borbe u Evropi, koja su kamen temeljac jedinstvenog evropskog tržišta. Nemci imaju plan da ovu barijeru sruši do početka 2021. godine.
Pročitajte još:
