„Rusija ima posebnu odgovornost u toj situaciji. To proizilazi već iz tesnih, posebnih odnosa s Belorusijom, koje ne dovodi u sumnju ni beloruska opozicija“, rekao je Mas.
#Lukashenko geht weiter den Weg von Gewalt und Unterdrückung. In der EU haben wir sehr früh Sanktionen gegen Verantwortliche vorgeschlagen. Geht die Gewalt weiter, müssen wir die Maßnahmen auf erheblich mehr Personen ausweiten und es wird auch über #Lukashenko zu sprechen sein.
— Heiko Maas 🇪🇺 (@HeikoMaas) September 16, 2020
On je dodao da se Nemačka kod ruskog predsednika Vladimira Putina i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova jasno založila za to da i Rusija treba da učini isto kako bi dijalog na nivou OEBS-a bio započet.
„Mi smo stalno pozivali beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka da stupi u dijalog sa onima koji su na ulici. Ali on nastavlja da sledi put nasilja, tražeći podršku za to od Moskve. Predlagali smo posredovanje, pre svega preko OEBS-a, čiji je Belorusija član“, rekao je Mas.
Pretnja sankcijama i Lukašenku
Prema njegovim rečima, u Evropskoj uniji se već razmatra pitanje uvođenja sankcija protiv osoba u Belorusiji koje su odgovorne za falsifikaciju izbora i nasilje protiv demonstranata. Mas je dodao da će dalji koraci povodom tog pitanja biti razmotreni na Savetu ministara inostranih poslova EU 21. septembra u Briselu.
„Ukoliko se ne obustavi nasilje protiv mirnih demonstranata, te mere će biti proširene na znatno veći broj ljudi, biće reči i o Lukašenku“, rekao je nemački ministar.
Masovni protesti opozicije počeli su u Belorusiji 9. avgusta, nakon predsedničkih izbora. Prema podacima Centralne izborne komisije, na izborima je pobedio aktuelni predsednik Aleksandar Lukašenko sa 80,1 odsto osvojenih glasova. Opozicija nije priznala rezultate izbora i smatra da je pobedila Svetlana Tihanovska.