Srbija je nedavno u naoružanje uvrstila šest kineskih CH-92A bespilotnih letelica, koje mogu da se koriste za izviđanje, ali i kao jurišne letelice. Srbija će u bliskoj budućnosti nabaviti i kineski protivavionski raketni sistem FK-3, izvoznu verziju sistema HQ-22, navodi kineski list.
To će učiniti Srbiju prvom evropskom državom koja će u naoružanje uvrstiti kineske bespilotne letelice i taj potez otvara novi kanal za Kinu da se probije na evropsko tržište oružja, dodaje kineski list u tekstu koji potpisuje Song Žonping, kineski vojni komentator.
„Ova nabavka oružja izazvala je brigu u zapadnim zemljama, naročito u članicama NATO koje predvode Sjedinjene Američke Države, zbog zbližavanja veza Pekinga i Beograda. Međutim, njihova briga je potpuno preterana i suvišna“, navodi Žonping.
Kao prvo, navodi kineski vojni stručnjak, za Srbiju je neophodno da očuva nacionalnu bezbednost i u skladu s tim da nabavi napredna odbrambena oružja.
„Sećanja na NATO agresiju, kada je pakt unilateralno napao Saveznu Republiku Jugoslaviju i izazvao veliku ekonomsku štetu, još su snažna. Rat kakav se vodio na Kosovu je savremeni regionalni rat sa dubokom pozadinom koja je imala veoma široke uticaje“, navodi kineski stručnjak.
Srbija je uvek verovala da je mogla tokom NATO agresije da ima inicijativu da je imala recimo dronove 1999. godine, umesto što je mogla samo da čeka da bude bombardovana, Takođe, da je Srbija tada imala napredni protivavionski sistem, kakav je HQ-22, NATO ne bi imao mogućnost da sprovodi masovne vazdušne napade koji su trajali 78 dana.
„Međutim, srpski vojni budžet je ograničen. U 2019, Srbija je potrošila na vojsku samo 1,14 milijardi dolara i nisu imali mogućnosti da kupe ruski protivavionski sistem S-400. Sistem koji Kina izvozi je za Srbiju dobar posao jer može da ima sistem koji omogućava udar na ciljeve i vazduhu“, tvrdi Žonping.
Kako dodaje, ova nabavka oružja je pragmatična odluka Srbije, koja pokušava da uđe u EU, kako bi smanjila tenziju sa susedima.
„Kao drugo, razlog za brigu u NATO nema jer je kineski izvoz oružja uvek u skladu sa međunarodnim zakonima. Kina je uvek pokazivala strogu kontrolu nad svakim vojnim izvozom, a kineski standardi pri izvozu prevazilaze međunarodne norme. Na primer, Kina izvozi oružje samo međunarodno priznatim državama. Sve to govori da je izvoz oružja iz Kine u Srbiju u skladu sa svim uslovima Sporazuma o trgovini naoružanjem“, navodi kineski list.
Kao treći razlog zbog čega NATO ne treba da brine, „Global tajms“ navodi to što na međunarodnom tržištu oružja mora da postoji fer konkurencija.
„Kina ima pravo da izvozi napredno oružje. SAD su uvek bile najveći svetski izvoznik oružja i drže trećinu tržišta. Rusija je na drugom mestu sa petinom učešća na svetskom tržištu. Na trećem mestu je Francuska, koja ima osam odsto udela. Među prvih pet izvoznika su još Nemačka i Kina. Iako je Kina na petom mestu, velika je razlika između udela u tržištu koji imaju SAD i Kina. Takođe, Kina uglavnom izvozi u zemlje u razvoju u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Američko protivljenje ulasku Kine na tržište razvijenijih zemalja je posledica mentaliteta „duplih standarda“. Dodatno, kineski pristup prodaji oružja je uvek etički i Kina uvek poziva da se oružje ne prodaje ne-državnim činiocima i da se izvozom ne meša u unutrašnje stvari suverenih država. Kina veruje da tokom vremena i porastom reputacije njenog visoko kvalitetnog oružja, može preuzeti veći udeo u tržištu“, navodi kineski stručnjak.
Pročitajte još:
