Hodžis smatra da liderima u Beogradu i Prištini mora biti ostavljen prostor da pregovaraju i da moraju biti zaštićeni od spoljnih uticaja koji pokušavaju da im kažu šta smeju, a šta ne smeju.
Američki general: Zašto se Srbija naoružava, čega se plaši?
On je optužio Moskvu da koristi Srpsku pravoslavnu crkvu da, kako je rekao, „pritisne srpsko rukovodstvo“, prenosi B 92.
Hodžis je rekao da mora da se zapita „zašto Srbija nabavlja novu vojnu opremu i čega se to plaši“. Na primedbu da su u Prištinu nedavno stigli američki „hamviji“, Hodžis je rekao da svaka nacija ima obavezu da se štiti, ali mora da ima prioritete u vezi sa investiranjem.
„Mislim da je na srpskom narodu da izabere da li je to infrastruktura, medicina ili odbrana, bitno je da se nađe balans“, kazao je Hodžis.
U službi demokrata i Klintonovih
General Hodžis nastupa sa pozicija stalne nepromenjene moći, interesa i dominacije jedne strane, kaže za Sputnjik novinar Živojin Rakočević. On dodaje da kad se sistem mišljenja i vrednosti tako uspostavi, onda je isključena mogućnost izbora, a pluralizam i demokratija su uvek na minimumu.
„Kada Hodžis kaže da Sjedinjene Države moraju obezbediti ’konstantno liderstvo‘, on misli na dominaciju jedne, svoje strane i nikoga više. U njegovoj isključivosti nema mesta čak ni za specijalnog američkog predsednika Ričarda Grenela, jer on ne pripada politici Demokratske stranke ili nije u službi porodice Klinton i njihovih sledbenika“, smatra Rakočević.
Hodžis je na pitanje da li će specijalni izaslanik američkog predsednika za dijalog Ričard Grenel, nakon otkazanog sastanka u Vašingtonu, ponovo preuzeti inicijativu, odgovorio da ne zna da li će neki novi sastanak biti organizovan, ali da bi bilo dobro da to rade profesionalne diplomate kao što je Metju Palmer.
Podrška diktatorima u balkanskim entitetima
Komentarišući predstojeće predsedničke izbore u SAD i to što mnogi u Srbiji smatraju da bi za Beograd bilo bolje da pobedi Donald Tramp, Hodžis je rekao da ne zna da li bi to bilo bolje, ali je istakao da sadašnjoj administraciji SAD treba odati priznanje za povratak zainteresovanosti Vašingtona za region i dijalog Beograda i Prištine.
Prema Rakočevićevom mišljenju, takvi Hodžisovi autoritarni stavovi jednim delom su postali uzor i pružili podršku diktatorima u balkanskim entitetima da mogu odlučivati o svemu, verujući u „večne“ ideje američkih demokrata.
„Hodžisu vojna moć i isključivost ’daju pravo‘ da bude guverner balkanskih entiteta, da se bavi političkim nijansama, privredom, pravom drugih na slobodno odlučivanje, teologijom ili odnosima SPC sa Moskvom. Takva vrsta dominacije trajno urušava veru u američki model demokratije i stvara uslove za stalnu nestabilnost međusobnim ratovima i stranim mešanjem razbijenom prostoru“, zaključio je Rakočević.
