Ovaj avion će se pridružiti programu testiranja ovih „letećih radara“. Program je planiran do 2024. godine, a od 2019. godine u njemu učestvuje prvi avion ovog tipa.
Na „leteće radare“ su računali odavno
Izdanje Military Watch je istaklo da u rusko-američkoj „trci“ vazdušnog oružja svaka strana ima svoje prednosti. A ako je Rusija jača, na primer, u pogledu manevrisanja aviona, onda je Amerika bezuslovno u prednosti kada je reč o sistemima za daljinsko radarsko osmatranje, navođenje i upravljanje (DLRO). Upravo ovoj klasi pripada A-100 i zato je najava pojavljivanja drugog aviona A-100 „Premijer“ važna vest za rusku vojsku.
Generalno, ovo zaostajanje je razumljivo. Istorijski je navedeno da je geografija vojnih aktivnosti SAD bila i ostala mnogo šira od one u Sovjetskom Savezu, a zatim i Rusiji.
Prvi leteći „radari“ su se pojavili pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Njihov zadatak je u početku bio daljinska radarska patrola, to jest, otkrivanje neprijateljskih letelica na velikoj udaljenosti od njihove teritorije. Ako bi vazdušni ciljevi otkriveni unapred, tada je bilo moguće podići svoje lovce, koji bi im izašli u susret, i organizovati odbranu. Zatim je pojava palubnih aviona sa dugim dometom znatno proširila zonu odbrane nosača aviona, jer je omogućila da se vide ne samo avioni, nego i brodovi protivnika. U periodu od 1970. do 1980. godine uz razvoj radarske tehnologije, „leteći radari“ su počeli da vide i kopnene ciljeve.
U SAD je 1975. godine prvi let izveo možda i najpoznatiji avion ovog tipa Boeing E-3 Sentry, poznat i kao AWACS, koji je sada u službi nekoliko zemalja sveta. Kao odgovor na pojavu AWACS, na osnovu transportnog aviona Il-76 u SSSR su konstruisani A-50. Ove mašine više nisu samo otkrivale ciljeve na kopnu i na nebu, već su postale i svojevrsne leteće komandne jedinice koje su mogle da kontrolišu akcije drugih aviona i udarnih snaga.
Rusiju je inspirisala Indija
„Hvala“ za svoje „rođenje“ novi avion za daljinsko radarsko osmatranje, navođenje i upravljanje (DLRO) A-100 „Premijer” duguje programu za konstrukciju modifikacije aviona A-50 za Indiju sa savremenim izraelskim radarima. Avioni A-50EI su isporučeni u Indiju između 1990. i 2000. godine. I pojavio se logičan predlog za stvaranje jednako moderne mašine sa ruskom opremom za Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije i za izvoz u Kinu. Početkom dvehiljaditih godina počelo je projektovanje radarskog letećeg kompleksa, u čiji sastav je uključen novi transportni avion Il-76MD-90A (ovo je najsavremenija modifikacija Il-76, koju je vazduhoplovna industrija ponovo počela da proizvodi) i savremeni radarski sistem sa tri velika radara sa faznom antenom.
Ovako dugoročno stvaranje perspektivnog kompleksa A-100 može se objasniti vrlo brzim razvojem radarske opreme i sredstava komunikacije koje se odvijalo tokom 2000-ih godina, kao i nedostupnošću osnovnog modela aviona Il-76MD-90A. Stvaranje novog transportnog aviona se podudaralo sa promenama u strukturi ruske vazduhoplovne industrije. U stvari, proizvodnja novog Il-76 morala je početi od nule, što je bilo prilično teško.
Putnički avion kao osnova
Zašto se DLRO, koji služi u vojne svrhe, izrađuje na osnovu putničkih aviona? Činjenica je da putnički avioni imaju veliku nosivost i trajanje leta. Oni su ekonomičniji za rad i imaju dovoljno slobodnog prostora za opremu i radna mesta operatora. Naravno, takav leteći informacioni centar u slučaju borbenih akcija će se braniti, kao i bilo koji drugi komandni centar. Dakle, uništavanje aviona DLRO je uvek jedan od najvažnijih i najtežih zadataka tokom vazdušnih operacija.
Jedan od prvih primeraka Il-76MD-90A je 2014. godine predat u postrojenje za ugradnju radara i druge opreme, a 2019. godine su započeta opsežna testiranja prvog primerka novog „letećeg radara“ A-100 „Premijer“.
Svevideći radar u kombinaciji sa Su-57
Šta može novi ruski avion za daljinsko radarsko osmatranje, navođenje i upravljanje? Njegov glavni sistem je radar sa kružnim nadgledanjem koji se nalazi na prednjem delu aviona (naziva se još i „tanjir“), to je kompleks od dva radara sa faznom antenom i digitalnom obradom signala. Ovaj kompleks pruža kompletan kružni pregled za 5 sekundi. Veruje se da novi radar, kada se nalazi na velikoj visini, može videti kopnene, vodene i vazdušne ciljeve, uključujući i krstareće rakete u niskom letu na udaljenosti do 400 kilometara. Avion je takođe opremljen moćnim kompleksom komunikacione opreme koja će omogućavati komunikaciju sa drugim avionima i, u budućnosti, kontrolu nad dronovima. A-100 će moći da radi sa bilo kojim manje ili više savremenim avionom, ali, naravno, najveću efikasnost će pokazati u interakciji sa avionom pete generacije (u Rusiji je to Su-57) i sa najsavremenijim bespilotnim letelicama, na primer sa S-70 „Ohotnikom“.
Navigacioni sistem aviona A-100 je takođe poboljšan i omogućava rad takozvane „staklene kabine“ pilota. Oni će na ekranima videti čak i one objekte, koji nisu u njihovoj zoni vidljivosti.
Takvo vazdušno komandno mesto je, naravno, mnogo mobilnije od bilo kog od svojih kopnenih analoga: ono ne zahteva razmeštanje i pripremu: poleteo, pogledao oko sebe, i pravac na posao!
„Oči“ za mirne i za osvajače
Ovo je inače odgovor na to zašto su avioni za daljinsko radarsko osmatranje, navođenje i upravljanje potrebni i zemljama koje nisu ekspanzijskog tipa, čak i ako imaju odgovarajuće radarske uređaje na kopnu.
U svakom potencijalnom sukobu je neophodna najaktivnija i najopsežnija informativna slika, i upravo za ovo su specijalizovani „leteći radari“. Bilo bi dobro da u bilo kojoj operaciji oružanih snaga ili snaga specijalnih operacija bude prisutan ovakav avion, a čak i u mirno doba njegove mogućnosti omogućavaju praćenje potencijalnih vojnih pretnji u pograničnim područjima.
Najnoviji „leteći radar“ A-100 po svojim mogućnostima treba da bude barem na nivou najboljih svetskih standarda. Sada je neophodno sprovesti program masovne proizvodnje „premijera“ za Vazdušno-kosmičke snage Ruske Federacije i njihovu zamenu A-50. Sada Rusija raspolaže sa desetak aviona za daljinsko radarsko osmatranje, navođenje i upravljanje ovog modela. Za poređenje: američkih Boeing E-3 Sentry po svetu ima više od 50. Situaciju treba promeniti.
Pročitajte još:
- Ruske Vazdušno-kosmičke snage uskoro dobijaju „leteći radar“
- Dugo očekivano pojačanje ruske vojske: „Supervatrogasac“ Be-200 postaje ubica podmornica /video/
- Nema rata bez Su-25: Ekskluzivni snimak iz kabine ruskog „Supergrača“ /video/
- Vazdušni maraton: Ruski „medvedi“ preleteli 7.000 kilometara i tri mora za 12 sati
