Očekuje se da će ove letelice naglo povećati mogućnosti ruske borbene avijacije i omogućiti pouzdanu kontrolu vazdušnog prostora u svim strateškim pravcima.
Leteći izviđač
O novom avionu prvi put se govorilo 2011. godine. Glavnokomandujući Vazduhoplovnih snaga Rusije general-pukovnik Aleksandar Zelin je tada izjavio da će letelicu usavršiti za pet godina. Međutim, zbog složenosti projekta rokove je trebalo pomeriti: prototip se vinuo u vazduh tek krajem 2017. godine, a kašnjenje serijske proizvodnje je prouzrokovano time što je u A-100 planirano instaliranje najmodernije „nou-hau“ tehnologije nacionalne odbrane.
„’Premijer‘ je unapređena verzija sistema A-50 i A-50U, koji su već u sastavu oružanih snaga. Avion A-100 opremljen je lokatorom za sveobuhvatni nadzor, a u različitim režimima detektuje vazduhoplovne i kopnene ciljeve navodeći na njih ratnu avijaciju, ali i pomorske i kopnene ofanzivne sisteme. Suštinski, to je multispektralni leteći izviđač, sposoban da kontroliše vazduhoplovnu situaciju u radijusu nekoliko stotina kilometara“, istakao je glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“ Viktor Murahovski.
Radar „Premijer“ pomoću antene s aktivnom faznom rešetkom omogućava istovremeno praćenje do 300 ciljeva na udaljenosti do 650 kilometara, prevazilazeći mogućnosti sličnog američkog izviđača Boing E-3 Sentri. Najnovija brodska radio-elektronska oprema A-100 automatski obrađuje informacije, daje ciljnu oznaku, priprema letnu misiju za borbene avione.
„Premijer“ je napravljen na bazi modernizovanog vojnog transportera Il-76MD-90A. Među karakteristikama izdvajaju se — velika nosivost, kompletan digitalni kontrolni sistem, kao i „staklena kabina“ — elektronska instrument tabla u pilotskoj kabini. Na brodu se nalazi oko 20 tona radio-elektronske opreme, avion je sposoban da u toku šest sati dejstvuje na udaljenosti od više od hiljadu kilometara od baze.
Potrebne su desetine ovakvih izviđača
A-100 — nije samo izviđač, već i mobilni komandni punkt, koji obezbeđuje stabilnu vezu s vojnim trupama i koji istovremeno prima informacije preko svog radara i svemirskih satelita. U stanju je da samostalno vodi efikasnu radio-elektronsku borbu.
„Ovaj avion je deo integrisanog automatskog komandnog sistema Vazduhoplovno-kosmičkih snaga (VKS) Rusije. Pojavio se na vreme, jer A-50 već ne ispunjava kompletne zahteve VKS i naših stranih kupaca. Čak i Indija svoj izviđač napravljen na bazi A-50 oprema radio-elektronskim sredstvima i lokatorima izraelske proizvodnje. Siguran sam da će za A-100 vladati interesovanje u inostranstvu“, uveren je Murahovski.
Prema rečima stručnjaka, ruskim VKS nije potrebna samo jedna, već desetine ovakvih letelica — po nekoliko za svaku vojsku ruskog ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane (PVO).
Pored toga, za pojačanje određenih oblasti, neophodne su letelice sa centralnim upravljanjem. Murahovski je istakao da je veoma teško brzo napraviti stotine kompleksa. Za to je neophodna snažna kooperacija stotine odbrambenih kompanija širom zemlje. Uostalom, Odbrambeno-industrijska korporacija (OPK) jednostavno nema drugu mogućnost – sa zastarelim A-50 ratna avijacija Rusije rizikuje da jednostavno „oslepi“.
Trenutno se u sastavu VKS Rusije nalazi 14 aktivnih sistema A-50, osam je u skladištu, a postoji i pet unapređenih A-50U.
Ratna provera
Letelica prve modifikacije je ušla u oružani sastav još 1985. godine. U to vreme to je bio napredni avion: na brodu – trokoordinantna radarska stanica s pasivnim režimom pelengacije, aparatura za snimanje i prikazivanje primljenih informacija, digitalni računarski sistem za usmeravanje lovaca na vazdušne ciljeve i još mnogo toga.
Testiranja modernizovane verzije A-50U završena su krajem 2009. godine. Inženjeri su usavršili komandni i komunikacioni sistem, unapredili radna mesta članova taktičkog tima. Sada se sve informacije prikazuju ispred njih na LCD ekranima. Još jedna važna inovacija je brodski bife s opremom za podgrevanje hrane.
Od samog početka eksploatacije, avioni A-50 učestvovali su u vežbama velikih razmera i oružanim sukobima.
Za vreme operacije „Pustinjska oluja“ ovi lovci kružili su iznad Crnog mora prateći vazduhoplovnu situaciju u Turskoj. Tokom čečenskih sukoba letelice A-50 nadzirale su nebo iznad Severnog Kavkaza kako bi sprečile prekogranične isporuke oružja teroristima.
Trenutno A-50 i njihovu „mlađu braću“ A-50U koriste vazduhoplovne grupe VKS Rusije u Siriji.
