Najsigurnija mesta na planeti: Tajni bunkeri Putina i Trampa

Pre dve godine, uoči prvog sastanka predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, Pentagon je objavio izveštaj u kome se spominju dva tajna Putinova bunkera, koji su navodno napravljeni u centru Moskve – jedan tačno ispod Kremlja, a drugi pored Moskovskog državnog univerziteta (MGU). Zapadni mediji su aktivno pisali o karakteristikama tih objekata, pozivajući se na dokumenta koje je objavila obaveštajna služba Ministarstva odbrane SAD.

Sudeći po tim informacijama, oba bunkera se nalaze na dubini od 300 metara i mogu da prime do 10.000 ljudi. Međusobno su povezani i imaju železničku infrastrukturu koja omogućava da stignu do strateški važnih objekata. Pentagon je takođe objavio informacije o dva posebna bunkera u Podmoskovlju, koji su snabdeveni hranom i drugim sredstvima sa kojima se može preživeti nekoliko meseci. U slučaju nuklearnog napada odatle se rukovodi vojnim operacijama.

„Strateška komanda oružanih snaga SAD i američke obaveštajne službe odavno znaju za ruski sistem zaštićenih komandnih punktova za visoko rukovodstvo i za mnogobrojne rezervne kanale vojnih veza“, saopštio je ranije bivši direktor četvrtog Centralnog naučno-istraživačkog instituta Ministarstva odbrane Rusije Vladimir Dvorkin.

• Novo mesto za spas od apokalipse: Sedam milijardera ulaže milione dolara

Američka vojska je upoznata i sa tim da u Rusiji postoji još jedan sistem odbrane, koji će se iskoristiti u slučaju nuklearnog napada SAD.

„Kada se Sovjetski Savez suočio sa američkom pretnjom formirali smo sistem 'Perimetar' (na zapadu poznat kao 'Mrtva ruka'). Sistem predstavlja duplirano automatsko komandno mesto, koje će odmah izdati naredbu o lansiranju raketa, čak i ukoliko pogine visoko rukovodstvo zemlje“, rekao je predsednik Akademije za geopolitičke probleme Leonid Ivašov.

Svi tajni bunkeri i specijalna utočišta u Rusiji su pod nadležnošću FSB-a i Glavne uprave za specijalne programe predsednika Rusije, stoga nema informacija o njima. Sve što javnost zna, otkriveno je iz arhivskih dokumenata koje je KGB obelodanio.

List „Vzgljad“ prenosi da se još jedna podzemna rezidencija predsednika i vojne komande nalazi 60 kilometara od Magnitogorska (Čeljabinska oblast) na planini Jamantau, nedaleko od planinskog odmarališta „Abzakovo“. Navodi se da je bunker podignut u vreme Hladnog rata, a u medijima se često spominje kao „Putinov bunker“. To je povezano sa pisanjima „Njujork tajmsa“ 1996. godine, kada su izveštavali o tajnoj vojnoj bazi koja se gradi ispod zemlje u tom području.

Bunkeri ispod Bele kuće

Prema mišljenju američkog novinara Ronalda Keslera koji se dugo bavio istraživanjima o životu u Beloj kući, predsednički bunker nalazi se ispod travnjaka ispred predsedničke rezidencije za vreme Obame. Izgradnja bunkera je trajala dve godine. Kesler u svojoj knjizi piše da bunker ima šest spratova i da u slučaju evakuacije može da primi ne samo Trampa sa svitom, nego i sve zaposlene u predsedničkoj administraciji.

List „Njujork tajms“ pisao je da je Obamin bunker samo deo kompleksa skloništa ispod Bele kuće. Još od Drugog svetskog rata tamo funkcioniše Centar za vanredne situacije koji se koristio kao sklonište za visoke zvaničnike iz kabineta predsednika Džordža Buša, kao što su Dik Čejni i Kondoliza Rajs kada su teroristi u septembru 2001. godine napali Njujork i Vašingon. „Njujork tajms“ piše da se treći predsednički bunker takođe nalazi ispod Bele kuće i da je opremljen početkom šezdesetih godina prošlog veka. Uključuje prostorije obaveštajnog centra i konferencijsku salu. Ukupna površina bunkera je 500 metara kvadratnih.

• „Noćna mora za neprijatelje“: Iran izgradio podzemne „raketne gradove“

Pentagon je podigao još jedan bunker početkom pedesetih godina prošlog veka, a namenjen je za evakuaciju u slučaju nuklearnog rata. Nalazi se na granici Pensilvanije i Merilenda. Predviđen je za predstavnike visokih ešalona vlasti i visoke vojne zvaničnike SAD. Sklonište Rejven Rok može odjednom da primi 3.000 ljudi.

Sklonište Džona Kenedija

Na Floridi se nalazi predsednički bunker koji je do pre nekoliko godina mogao posetiti svako – reč je o skloništu Džona Kenedija, koji je od 1998. do 2017. godine bio muzej otvoren za javnost.

​Prema pisanju „Tampa bej tajms“ bunker površine 140 kvadratnih metara bio je namenjen za skrivanje predsednika i njegove porodice od nuklearnog napada. Tamo je mesec dana moglo da preživi 30 osoba. Zaštićen je od zračenja, a nalazi se pored stanice obalske straže SAD, koja bi obezbedila zaštitu u slučaju neophodnosti. Bunker je sada zatvoren.