Pretvaranje zvezde u supernovu bio bi uobičajen završetak životnog veka jedne zvezde, a ako se pretpostavka pokaže tačnom, biće to prvi primer džinovske zvezde koja je prestala da postoji na ovaj način, piše Bi-Bi-Si.
Rezultati nedavne naučne studije objavljene u stručnom časopisu „Mesečna obaveštenja kraljevskog astronomskog društva“ ukazuju na još jednu mogućnost, a to je da se zvezda jednostavno ulegla, odnosno ulubila jer je delimično prekrivena prašinom.
Proučavana zvezda nalazi se u udaljenoj galaksiji Kinman dvarf, u sazvežđu Vodolije, i od Zemlje je udaljena oko 75 miliona svetlosnih godina. Ova džinovska zvezda spada, ili je spadala u takozvane „plavo-bele promenjive zvezde“.
Od Sunca je veća oko dva i po miliona puta. Takve su zvezde nestabilne i povremeno pokazuju dramatične promene kada je posredi količina svetlosti koju emituju u raznim talasnim dužinama svoga spektra.
Od 2001. do 2011. godine džinovsku su zvezdu proučavali brojni astronomi, koji su zaključili da je u odmakloj fazi razvoja. Galaksija Kinman dvarf previše je udaljena da bi astronomi mogli da proučavaju svaku od njenih zvezda posebno, ali mogu detektovati znakove njihovog postojanja.
Grupa astronoma s dablinskoga Triniti koledža, koju je vodio doktorand Endru Alan, počela je da prati udaljenu galaksiju Kinman dvarf kako bi saznala više o tome na koji način džinovske zvezde završavaju život.
No u jednom trenutku teleskopom više nisu uspeli da pronađu znakove njenog postojanja. „Iznenadilo nas je kad smo primetili da je zvezda nestala!“, kazao je Alan.
Dodaje kako bi bilo „vrlo neuobičajeno da tako velika zvezda nestane bez eksplozije u supernovu“.
Velike erupcije
Ranija ispitivanja ukazuju na to da su se na njenoj površini odvijale velike erupcije tokom kojih su neki delovi zvezde nestajali. Stručnjaci vjeruju da su erupcije prestale nakon 2011.
Plavo-bela promenjiva zvezda poput ove podložna je eksplozijama tokom života. U tom slučaju one gube masu, a intenzitet svetlosti koju emituju doseže maksimum.
Na temelju dosad uočenih scenarija nestanka zvezda, astronomi imaju dva potencijalna objašnjenja za izostanak supernove.
Moguće je da zvezda i nije nestala, već se zbog eksplozija smanjio intenzitet njene svetlosti, a zvezdu je pritom delom prekrila prašina.
Po drugom objašnjenju zvezda se mogla pretvoriti u crnu rupu, a da pritom nije eksplodirala u supernovu. Ako se ta pretpostavka pokaže tačnom, astronomi kažu da bi se radilo o vrlo retkoj pojavi koja bi značila novost u naučnom poimanju načina na koji džinovske zvezde završavaju životni vek.
Scenario s crnom rupom označio bi „prvi slučaj džinovske zvezde koja je život završila na ovakav način“, kaže Alan. Koautor studije, naučnik Hose Groh smatra kako je „moguće da je uočena mirna smrt jedne od najvećih zvezda iz obližnjih galaksija“.
Sada je pred naučnicima posao pronalaska dovoljnog broja dokaza kojima bi potkrepili svoje pretpostavke, prenosi portal 24 sata.
Evropska južna opservatorija (ESO) trebalo bi da do 2025. pusti u rad veliki teleskop (ELT), koji će verovatno pružiti detaljniji uvid u zvezde galaksije Kinman dvarf i doprineti rešenju svemirskih misterija poput ove.
Pročitajte i:
