Astronomi iz Evropske južne opservatorije [ESO] u Čileu su koristili tehniku gravitacionog sočiva i virtuelni teleskop da bi snimili nezabeležene snimke ogromne galaksije.
Snimci galaksije nazvane SDP.81 napravljeni su u Evropskoj južnoj opservatoriji [ESO], koja se nalazi na udaljenoj Čahnantor visoravni u čileanskim Andima. „Atacama Large Millimeter Array“ (ALMA) je sistem teleskopa koji se sastoji od 66 visokopreciznih antena na rastojanju i do 16 kilometara.
Teleskop, takođe poznat kao interferometar, opremljen je antenama koje rade usaglašeno kako bi prikupile svetlost od bližih i udaljenijih objekata u svemiru. Oni deluju kao veliki virtuelni teleskop koji je u stanju da pravi snimke u rezoluciji do šest puta većoj od one dobijene infracrvenom frekvencijom svemirskog teleskopa Habl.
Koristeći ALMA, astronomi su upotrebili tehniku gravitacionog sočiva i virtuelni teleskop za proučavanje galaksije udaljene od Zemlje 11.7 milijardi svetlosnih godina.
Velika galaksija, locirana između SDP.81 i Zemlje, korišćena je od strane astronoma kao sočivo da uoče udaljenije telo; ova manja galaksija je uvećala svetlo udaljene galaksije i izobličila ga. Ovaj efekat demonstrira „Ajnštajnov prsten“, koji podrazumeva formiranje gravitacionog objektiva koji savija svetlost objekta iza njega.
„Slika rekonstruisane galaksije je spektakularna“, rekao je Rob Ajvison, direktor ESO za nauku.
Snimci otkrivaju ogromne oblake prašine u SDP.81, za koje se smatra da su sačinjeni od hladnog molekularnog gasa, od kojeg su formirane zvezde i planete.
Astronomi sumnjaju da ALMA nije detektovala centar SDP.81 zbog prisustva supermasivne crne rupe, 200-300 miliona puta masivnije od Sunca, u manjoj, bližoj galaksiji.
„ALMA ima ogromno područje prikupljanja podataka, što je uz širok opseg antena i stabilnu atmosferu iznad pustinje Atakama razlog izuzetnih detalja na obe slike i spektru. To znači da smo dobili veoma osetljiva zapažanja, kao i informacije o tome kako se različiti delovi galaksije kreću. Možemo proučavati i kako se galaksije na drugom kraju Univerzuma spajaju i stvaraju ogroman broj zvezda“, objašnjava Ajvison.
ALMA teleskop je najsloženija astronomska opservatorija ikada izgrađena na Zemlji, čija je izgradnja završena 2014. godine. Objekat omogućava istraživanje fizike hladnog Univerzuma, prvih zvezda i galaksija, i direktno slike formiranje planeta.
Galaksija SDP.81 viđena je 2,4 milijardi godina posle Velikog praska, kada je svemir imao samo 15 procenata svoje sadašnje starosti. Bliža galaksija, koja je pomogla ALMA za modeliranje SDP.81 je četiri milijarde svetlosnih godina udaljena od Zemlje; svetlo od SDP.81 je 11,4 milijardi godina udaljeno od Zemlje, što znači da je više nego dvostruko starije od naše planete.