O ključnoj ulozi koju je Hes imao u uspostavljanju nemačko-engleskih kontakata, na osnovu materijala iz državnih i ministarskih arhiva detaljno je govorio istoričar obaveštajnih službi, doktor filozofskih nauka Vladimir Makarov.
— Kakvo mesto je Rudolf Hes zauzimao u hijerarhiji nacističke Nemačke? Koliko je on bio značajna figura koja bi mogla biti korisna za tajnu komunikaciju Londona sa Berlinom?
Hes je imao mnogo podređenih, uključujući i vođe masovnih organizacija NSDAP. Prema zakonu koji je Hitler doneo u aprilu 1934. godine, država je bila podređena stranci. Dakle, pojedinačni ministri nisu mogli nijedan zakonski nacrt predstaviti Hitleru bez odobrenja Hesa. Bez saglasnosti Hesovog štaba, nijedan visoki funkcioner nije mogao biti imenovan na drugu dužnost ili unapređen. Hesov štab je takođe uticao na oružane snage, uvodeći nacionalistički duh u vojsku i eliminišući politički nepouzdane visoke komandante.
Uticaj Hesovog štaba na spoljnu politiku izvršen je preko fon Ribentropa, koji je od 1934. godine bio stalni savetnik u Hesovom štabu za pitanja spoljne politike. Pored toga, štab Hesa je uticao na spoljnu politiku i preko Spoljnopolitičke uprave NSDAP koja je bila potčinjena Hesu. Ambasadore, opunomoćene ministre i visoke zvaničnike Ministarstva spoljnih poslova je morao da odobri štab Rudolfa Hesa.
Pored toga, njegov štab je imao specijalne agente u inostranstvu, koji su ga redovno obaveštavali o političkoj situaciji u tim zemljama.
— Da li je sovjetska obaveštajna služba bila zainteresovana za Hesa i druge vođe nacističke Nemačke? Da lu su poznati podaci koje je služba sakupila o ovoj temi?
Naravno, sovjetske obaveštajne službe nisu zanemarile ličnost Rudolfa Hesa. U zbirci koju je pripremio Lav Sockovi „Agresija. Deklasifikovani dokumenti Ruske obaveštajne službe 1934-1941“ nalazi se potvrda „Hitlerov zamenik u stranci NSDAP — Hes“.
U potvrdi je navedeno: „Hesu ne veruje samo Hitler, nego i članovi stranke. Svi znaju da mu se može u potpunosti verovati: neće vas izneveriti, neće zaintrigirati i neće iskoristi informacije da naškoditi osobi koja mu se poverila. Zato je Hes veoma popularan među članovima stranke. Još uvek se nije istakao kao samostalni aktivista... Hes je nekoliko puta putovao u inostranstvo, gde je držao govore kao predavač i objašnjavao kakav je savremeni život u Nemačkoj... Ovo je neprimetan (ili pokušava da bude neprimetan) čovek na vrlo uglednom položaju“.
— Kakva je bila uloga Hesa u uspostavljanju kontakata između Berlina i Londona u predratnim godinama? Sa kojim predstavnicima britanske elite je imao kontakte?
Pouzdano možemo reći da je upravo Hes bio glavni pokretač uspostavljanja bliskih kontakata s Velikom Britanijom. Kao veteran Prvog svetskog rata, dobro se sećao lekcija iz rata, a upravo — svim silama izbegavati rat na dva fronta. Da bi osigurala slobodnu ruku na Istoku, Nemačka mora da ima čvrsta leđa na Zapadu.
Za uspostavljanje kontakata sa uticajnim političkim krugovima u Velikoj Britaniji, Hes je od 1934. godine koristio poznatog nemačkog naučnika, general-majora, profesora Karla Haushofera. Pored toga, Hes je bio njegov učenik za vreme studiranja.
Iste 1934. godine, Haushofer je organizovao u Berlinu u privatnom Hesovom stanu, sastanak sa škotskim aristokratom, vojnim pilotom Daglas Daglas-Hamiltonom. Nakon sastanka, Hes je u prisustvu Karla Hejnca Pintša, koji je bio njegov lični ađutant i referent za štampu, govorio da se „uticajni britanski političari blagonaklono odnose prema politici nacionalsocijalističke Nemačke na istoku Evrope“.
Prema rečima Pintša, Hes se 1935. godine u Berlinu sastao sa novinarskim magnatom lordom Rotermirom i od tada je između njih uspostavljena „aktivna komunikacija“.
O ulozi Rudolfa Hesa u uspostavljanju kontakata između nemačkih i britanskih političkih krugova u predratnom periodu govorio je 21. maja 1946. godine u sopstvenom svedočenju „Anglo-nemački odnosi“ nemački diplomata Kalr Klodius: „...U Nemačkoj je i među vođama Nacionalsocijalističke partije bilo pristalica zbližavanja sa Engleskom. Pre svega, ovde treba navesti Hesa koji je odrastao u Egiptu i dobro je poznavao engleski način razmišljanja, a kasnije je imao uticajne veze u Londonu...Kada je Hes odleteo u Englesku, naravno, bilo je dosta diskusija o tome da li je on dobio tajnu misiju od Hitlera. Ali ništa istinito o tome nisam čuo. Naprotiv, u to vreme se govorilo da su ađutanti koji su mu pomogli u „bekstvu“ navodno uhapšeni, i po svemu sudeći, čak i ubijeni. Takođe ne znam ništa istinito o ovome“.
— Koliko je, po vašem mišljenju, značajna misija Hesa u uslovima u maju 1941. godine?
Kao što znamo iz istorije, datum napada Hitlera na SSSR bio je više puta odlagan zbog objektivnih okolnosti (događaji u Jugoslaviji, Albaniji i Grčkoj). Velika Britanija i Francuska su 3. avgusta 1939. godine objavile rat nacističkoj Nemačkoj, došlo je do „čudnog rata“ između Velike Britanije i Nemačke, a od SAD se očekivalo da uđe u rat na strani saveznika.
Kada bi započeo rat na Istoku, Hitler bi se suočio sa pretnjom od rata na dva fronta (što se i dogodilo kasnije). U tom pogledu, pokušaj postizanja odvojenih pregovora između nacista i Britanaca činio se sasvim logičnim. Stoga je Hitler naredio svom zameniku NSDAP da pripremi teren za sporazum sa britanskom vladom.
— Da li se Hes pre svog leta konsultovao sa Britancima?
Da, jeste. O tome je govorio Pintš u svom svedočenju: „U decembru 1940. godine pratio sam Hesa na njegovom putovanju na front, da bi pregledao poljske aerodrome u blizini Pariza. Noć uoči Božića smo proveli u pariskom hotelu „Ric“. Nakon što se Hes na radiju obratio nemačkom narodu, kada je izjavio da se mir može očekivati 1941. godine, rekao mi je da je u avgustu 1940. godine, na inicijativu vojvode Bedforda i drugih britanskih uticajnih političara, u Ženevi održan sastanak britanskih opunomoćenika sa opunomoćenikom Nemačke Albertom Haushoferom (sin generala Karla Haushofera). Na ovom sastanku, Britanci su izrazili spremnost za započinjanje mirovnih pregovora sa Nemačkom i razjasnili nemačke uslove.
Krajem januara, 1941. godine, Hes me je obavestio da, po odluci Hitlera, namerava da u bliskoj budućnosti poleti u Englesku kako bi završio pregovore koji su započeti u avgustu 1940. godine. Hes je istovremeno izrazio uverenje da će njegovo pojavljivanje u Engleskoj ojačati stav onih britanskih političara koji traže trenutno sklapanje mira sa Nemačkom i da će njegov zadatak biti uspešan“.
Pored toga, malo pre leta, početkom aprila 1941. godine Hes je poslao Alberta Haushofera u Ženevu kod profesora Burkharta, preko koga je Englezima preneo sadržaj ovih predloga. Nekoliko dana kasnije Albert Haushofer se vratio iz Švajcarske i pozvao iz prvog nemačkog grada Konstanc u Berlin Hesu. Hes je pozvao Hashofera mlađeg u Augzburg radi izveštaja i rekao Pintšu: „...došlo je vreme za njegov let u Englesku na pregovore“.
— Sa kojim je konkretnim predlozima Hes odleteo u Škotsku?
Rad na tezama koje su trebale da budu osnova tih pregovora, Hes je završio početkom marta 1941. godine.
Prema rečima Pintša: „Smisao Hesovih izjava svodio se na činjenicu da je celokupna politika nemačke vlade trenutno usmerena uglavnom na pripremanje rata protiv Rusije. Sećam se tačne fraze koju je Hes rekao u vezi sa tim: „Oslobodiće se sile, povezane na Zapadu, koje se mogu upotrebiti protiv Rusije“.
— Da li se zna kakva je bila Hitlerova reakcija na Hesov let?
Da. U arhivama je sačuvano svedočenje očevidaca Pintšovog izveštaja Hitleru. Ađutant Oto Gjunše i Hejnc Linge u sovjetskom zarobljeništvu svedočili su o događajima koji su se dogodili u rezidenciji firera, gde se njegov lični ađutant pojavio sa izveštajem o Hesovom letu: „U maju 1941. godine Hitler se vratio u svoju rezidenciju, dvorac „Bergof“, gde je nadgledao operacije nemačkih trupa protiv Jugoslavije i Grčke. Jedanaestog maja oko 10 sati Hitlerov ađutant Albert Borman, se pojavio u čekaonici ispred Hitlerovog kabineta sa Hesovim ađutantom Pintšom. Pintš je držao u rukama belu, zapečaćenu kesu. Albert je zamolio da probude Hitlera i da mu jave da je došao Pintš sa hitnim pismom od Hesa...
Brzo se pojavio šef policijskog štaba Hitlera. Hitler mu je naredio da uhapsi Pintša. Šef policijskog štaba je obro poznavao Pintša i poveo ga je kod sebe. Pintš je bio šokiran. Kasnije se ispostavilo, Pintš je rekao šefu policijskog štaba sledeće: on je bio ubeđen da je Hes poleteo u Englesku uz znanje i saglasnost Hitlera i stoga uopšte ne razume razloge svog hapšenja. Još krajem januara 1941. godine, Hes je u poverenju rekao Pintšu da, po odluci Hitlera, namerava da poleti u Englesku kako bi završio pregovore započete u avgustu 1940. godine.
Britanci su tokom pregovora najavili spremnost Engleske da započne mirovne pregovore sa Nemačkom. Preduslov koji su imali je bio raskid pakta o nenapadanju, koji je bio sklopljen 1939. godine između Nemačke i Sovjetskog Saveza. Hes je rekao Pintšu da su Hitler i on pristali da ispune britanske uslove, ali je Hitler hteo da odloži početak određenih pregovora sa Engleskom do okupacije Balkana. Smisao razgovora između Hesa i Pintša se svodio na to da je politika tadašnje Nemačke bila usmerena na pripremanje rata protiv sovjetske Rusije“.
— Što se tiče političara tog vremena, kako su oni reagovali na ono što se dogodili?
Nekoliko dana nakon leta Hesa u Englesku, nemačka zvanična štampa je počela da objavljuje verziju o njegovoj smrti u avionskoj nesreći, a zatim o „ludilu“. Međutim, ni prva ni druga verzija nisu imale odgovarajući efekat. U svom dnevniku zet Musolinija, ministar spoljnih poslova Italije grof Galeaco Ćano, pominje ovaj događaj nekoliko puta: „12. maj 1941. godine… Čudno nemačko saopštenje izveštava o smrti Hesa u avionskoj nesreći. Ne mogu da sakrijem svoj skepticizam u pouzdanost ove verzije. Sumnjam čak i u to da je on uopšte mrtav. Ima nečeg misterioznog u ovome, uprkos činjenici da Alfieri potvrđuje izveštaj o katastrofi“.
— Po vašem mišljenju, ko je sprečio Hesa da ispuni svoj zadatak o pripremi odvojenih pregovora između Nemačke i Velike Britanije?
Sa velikom sigurnošću možemo reći da je „misiju Hesa“ prekinuo gospodin Vinston Čerčil, kome nije odgovaralo dalje jačanje nemačkog uticaja na evropskom kontinentu. Naprotiv, oružani sukob između nacističke Nemačke i sovjetske Rusije u potpunosti bi zadovoljio ambicije Albiona. Kada bi dve kontinentalne sile iskrvavile u nemilosrdnoj borbi (nacionalsocijalisti protiv komunista), Velika Britanija bi zauzela vodeću poziciju u Evropi. Međutim, istorija je odredila drugačiji tok događaja.
— U kom stepenu su deklasifikovani materijali u Velikoj Britaniji, koji se odnose na posetu Hesa?
Kao što se može videti iz informacija objavljenih na sajtu spandau-prison.com „skoro sav materijal je odavno deklasifikovan, većina je objavljena na internetu“. Kreatori ovog sajta takođe navode kao potvrdu reči britanskog istoričara Pitera Petfilda iz poslednjeg izdanja njegove poznate knjige „Tajna misija Rudolfa Hesa“: „Tokom 1991. i 1992. godine svi dokumenti o Hesu koji su deklasifikovani do 2017. godine, na koje se pozivamo u ovoj knjizi, bili su otvoreni“.
Šta se krije iza reči „skoro svi materijali“, teško je reći. Ali ne bih očekivao id Britanaca senzacionalne dokumente o misiji Hesa. Previše dobro „ljubavnica mora“ zna kako da čuva svoje tajne. Ovo, glavnom nije ni potrebno. Pravi razlog Hesovog leta kod Britanaca je i ovako jasan: dobijanje njihove podrške pre odlaska na Istok. Da li je Adolf Hitler znao za Hesove planove, naravno da je znao. Kao što je navedeno u svedočenju Pintša, Hes je odleteo u Škotsku po naredbi firera.
Pročitajte još:
