Do početka letova nije ostalo mnogo vremena. U kojoj fazi je sada razvoj broda, koliko dugo će trajati njegova testiranja leta, da li će u njemu biti mesta za kompozite i o tome da „Orao“ ne tone, govorio je za RIA Novosti glavni konstruktor za razvoj transportnog vozila nove generacije Igor Hamic.
— Pre nekoliko dana ste postavljeni za glavnog konstruktora novog svemirskog broda. U kakvom stanju se sada nalazi brod „Orao“?
Trenutno se završava izrada radne konstruktorske dokumentacije, dok je istovremeno u toku izrada i ispitivanje pojedinih elemenata korpusa, uređaja i komponenti broda. Na primer, nedavno smo testirali novi uređaj za spuštanje uz pomoć konopca. Naravno, tempo rada treba što više ubrzati. Imamo zadatak da 2023. godine ovaj brod lansiramo sa kosmodroma Vostočni u bespilotnom režimu, a 2025. godine već sa astronautima na brodu. U isto vreme, niko nije ukinuo proizvodni ciklus, moramo da sprovedemo kompletno eksperimentalno testiranje proizvoda. Bez toga, naravno, neće biti govora o bilo kakvom lansiranju. Ne može se rizikovati ljudskim životima.
— Da i će prvi brod biti opremljen svim sistemima serijskog broda ili će to biti maketa?
Pretpostavljamo da će tokom prvom lansiranja „Orao“ biti opremljen redovnim sistemima. Štaviše, moje kolege i ja razmatramo mogućnost ugradnje dodatne istraživačke opreme. Ovo će značajno proširiti eksperimentalnu bazu podataka za modeliranje povratka svemirskog broda nakon lunarnih misija.
— Kakav korpus će imati „Orao“, od aluminijuma ili kompozita? Ako bude od kompozita, gde će se proizvoditi, jer fabričko odeljenje izgrađeno u Nemačkoj sada ne može isporučivati korpuse u Rusiju zbog sankcija?
Ne bih duboko zalazio u temu o dobavljačima, jer je to prilično bolna tema, i to ne samo za svemirsku industriju. Mogu samo reći da će karoserija motornog dela biti izrađena od kompozitnih materijala. Korpus dela gde će boraviti astronauti svemirskog broda će biti izrađen od metala.
— Lansiranje svemirskog broda i na orbitu i na Mesec je planirano sa kosmodroma Vostočni. Na koji način će korpus broda biti prevezen na kosmodrom? U koje vagone ili avione on može da stane?
Delovi broda će se transportovati do mesta njegovo lansiranja, to jest na kosmodrom Vostočni, odvojeno, a zatim će se stručnjaci baviti njihovim sastavljanjem. U pogledu isporuke postoje različite mogućnosti: železnicom u kontejnerima, i transportnim avionima Antonov An-124. Poslednja opcija omogućava bržu isporuku robe, a železnicom treba više vremena. Mi ćemo izabrati neku opciju u zavisnosti od okolnosti.
— U kom stepenu je završeno prilagođavanje „Orla“ za raketu teške klase „Angara“ i njeno prilagođavanje svemirskom brodu?
U toku je rad na povezivanju broda sa raketom koju ste spomenuli. Nacrt projekta za stvaranje svemirskog kompleksa „Angara“-perspektivni transportni brod „Orao“, u okviru kog su u toku radovi na integraciji rakete-nosača sa brodom, trebalo bi da bude završen u prvoj polovini 2021. godine.
— Da li planirate da pokrenete „Orla“ na „Angari“ kako bi testirali sistem za spašavanje u hitnim slučajevima?
Obavezno. Bez toga potpuno puštanje u pogon broda ne dolazi u obzir.
— Orbitalna ruta se proteže preko Tihog okeana. Kako se rešava pitanje potrage i spasavanja posade „Orla“ u slučaju njihovog spuštanja na vodu? Koliko dugo i na kakvom talasanju okeana brod može održati pozitivan uzgon?
U slučaju sletanja na vodu, posada mora pričekati ekipu za potragu i spašavanje, za šta će sredstva za komunikaciju i borbeni kompleks aparata koji se vraća omogućiti radio komunikaciju u roku od 48 sati. Rad na stvaranju kompleksa za potragu i spašavanje astronauta biće obavljen u okviru pomenutog nacrta projekta.
— „Orao“ je namenjen za letove do Meseca. Ali za sletanje na površinu Meseca potreban je modul za poletanje i sletanje. Da li planirate takav aparat?
Za sletanje čoveka na mesečevu površinu planirano je da se koristi veza broda i mesečevog modula za poletanje i sletanje na orbiti veštačkog satelita Meseca. Trenutno su u toku sistematska istraživanja kako bi se konstruisao takav modul.
— Kakav je sada plan za testiranje leta „Orla“? Koliko će puta brod biti pušten u pogon da bi se završila testiranja svih sistema?
Za testiranje je planirana proizvodnja niza maketa perspektivnog transportnog broda i njegovih komponenti. Prema programu su planirana tri lansiranja u Zemljinoj orbiti.
— Postoji li neki program za letove nakon završetka testiranja (govorimo o redovnim letovima na MSS ili drugu stanicu, letovima na Mesec)?
U skladu sa tehničkim zadatkom, perspektivni transportni brod se razvija za letove na orbitu oko Zemlje i na orbitu Meseca. Let na orbitu oko Zemlje će se izvoditi na „Angari“. Za letove do Mesečeve orbite razvija se superteška raketa. Program leta na lunarnu orbitu biće predviđen ustaljenom procedurom Federalnog svemirskog programa nakon 2025. godine. Naši stručnjaci i specijalisti kompanije „Roskomos“ već izvode radove na formiranju programa.
— Da li će „Orao“ biti prilagođen za raketu „Sojuz 5“, na kojoj je planirano da bude lansiran još prošle godine?
Tehnički je ovo pitanje razrađeno, ali konačna odluka o lansiranju perspektivnog transportnog broda u svemir poverena je „Angari“. „Sojuz 5“ je komercijalni nosač za pokretanje različitih vrsta korisnog tereta. Ali ne i brodove kojima se upravlja.
— Da li su izabrana konkretna redovna mesta za sletanje „Orla“?
Izvršena je preliminarna analiza i određeno je nekoliko mesta za sletanje broda južno od širine od 51,6 stepeni na teritoriji Rusije. Formirani su početni podaci prema zahtevima za ova mesta. Odabir određenih područja za sletanje aparata koji se vraća, perspektivnog transportnog broda, biće sproveden u sklopu odgovarajućih istraživačko-konstruktorskih radova. Nadam se da će početi sredinom ove godine.
— Koliko ljudi će biti deo posade „Orla“ tokom leta na MSS i Mesec?
Redovno osoblje posade broda „Orao“ čine 4 čoveka. U isto vreme, u delu za osoblje moguće je dodatno montirati još dva sedišta tipa „Kazbek“, koja se koriste u brodovima iz serije „Sojuz“, kako bi se sa stanice vratila posada od šest osoba. Odnosno, u zavisnosti od zadataka koje imamo pred sobom, imamo prostora za manevrisanje bez bez ikakvih ozbiljnih prepravki.
— Koliko je maksimalno trajanje leta „Orla“ na MSS i na lunarnu orbitu?
Prema našim proračunima „Orao“ može biti u orbitalnoj stanici blizu Zemlje najviše godinu dana, a u slučaju leta na Mesec i uzimajući u obzir spajanje sa lunarnom orbitalno stanicom, može biti do 180 dana.
— Kakva zaštita od zračenja se očekuje na „Orlu“ tokom leta na Mesec i na lunarnu orbitu?
Sve to je obezbeđeno konstrukcijom korpusa stambenog prostora broda i toplotnom zaštitom aparata koji se vraća. Pored toga, za zaštitu posade od zračenja koriste se i elementi uređaja i agregatne kompozicije sistema na brodu.
— Da li ste utvrdili shemu sletanja: padobran plus motori sa mekim prizemljivanjem ili nosači koji se izvlače?
Aparat kojim se vraća „Orao“ opremljen je padobranom za sletanje. U ovom slučaju će se obezbediti meki dodir Zemljine površine uz pomoć uređaja za sletanje koji se sastoji od četiri nosača.
— Da li jedna osoba može upravljati „Orlom“?
Prilikom razvoja broda prvobitno je postavljen koncept upravljanja jedne osobe iz posade. Ali u isto vreme, moguće je upravljati brodom i sa mesta drugog pilota, koje se nalazi pored komandantskog.
