Moskva dodeljivanje statusa partnera NATO-a Ukrajini vidi kao politički signal „partiji rata“ u Kijevu i ocenjuje da ovaj korak ukazuje na nezainteresovanost Alijanse za rešavanje sukoba u Donbasu.
Ruski politikolog Ivan Mezjuho ocenjuje da će ukrajinske elite status partnera NATO-a širokih mogućnosti shvatiti kao priliku da „ispumpaju“ novac iz Severnoatlantskog saveza i posebno SAD.
„Sama dodela ovog statusa ukazuje na to da se u ovom trenutku Ukrajina ne smatra punopravnom članicom NATO-a, ali joj šalju jasan signal da će, ako je potrebno, teritoriju i resurse Ukrajine koristiti za raspoređivanje vojnog kontingenta ili naoružanja, a ne isključujem varijantu da to može biti i nuklearno oružje. Davanje ovog statusa Ukrajini još jednom uzdrmava globalni sistem bezbednosti i čini svet još nebezbednijim. Moje mišljenje je da ova odluka pre svega neodgovara nacionalnim interesima evropskih država, jer upravo cenu te odluke one mogu da plate“, rekao je Mezjuho za Sputnjik.
Posle Australije, Finske, Gruzije, Jordana i Švedske, Ukrajina je šesta zemlja koja je dobila status partnera NATO-a širokih mogućnosti, a to se dogodilo na simboličan datum – na Dan Rusije, 12. juna.
Ukrajinska Vlada je očigledno time dobila „vetar u leđa“, pa je uputila dokument Vrhovnoj radi, u kome izražava potrebu za prenaoružavanjem Oružanih snaga kako bi se suprotstavili ruskoj „agresiji“.
Iako je Kijev taj koji „minira“ Minske sporazume za rešavanje situacije na istoku Ukrajine, u dokumentu se navodi da Moskva navodno krši međunarodno pravo u Donbasu i da je „okupirala Krim“, što usporava razvoj ukrajinske ekonomije, te da su za oslobađanje i kasniju reintegraciju tih teritorija, kao i za jačanje odbrambenih sposobnosti Ukrajine potrebne sistemske investicije.
Autori dokumenta takođe napominju da bi Kijev trebalo da traži mogućnosti za uspostavljanje dijaloga sa Moskvom o Donbasu i Krimu. Pored toga, očekuje se i da će ukrajinska vojska biti modernizovana u skladu sa standardima NATO-a.
Bolni gubitak ruskog tržišta
Ruski ekspert Vladimir Bruter smatra da problem Ukrajine nije povezan sa Krimom, Donbasom i prenaoružavanjem armije, nego sa ekonomskim problemima nastalim gubitkom ogromnog ruskog tržišta i to vrlo moguće „zauvek“.
„Rusko tržište nema alternativu i neće je biti, a to znači da će gastarbajteri i dalje biti jedina aktiva ukrajinske ekonomije“, ističe Bruter.
Svetska banka je prošle godine objavila da Ukrajina u pogledu BDP-a po glavi stanovnika „ostaje jedna od najsiromašnijih zemalja i regionu“, a eksperti procenjuju da će toj zemlji biti potrebno 50 godina da dostigne nivo prihoda Poljske ako stopa ekonomskog rasta u toj zemlji ostane ista.
Ukrajinske vlasti navode da svaki šesti radno-sposoban Ukrajinac radi van granica zemlje, što je oko 3,2 miliona ljudi ili 18 odsto od ukupnog radno aktivnog stanovništva zemlje. Međutim, tu su ubrojani samo oni koji su na stalnom radu u inostranstvu, a procenjuje se da je zbog teške ekonomske situacije iz zemlje otišlo još sedam do devet miliona ljudi.
Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da samo u Rusiji živi oko tri miliona Ukrajinaca i da se još toliko preselilo posle tragičnih događaja u Donbasu.
Ljudi-bankomati i zastarelo američko oružje
Mediji ukrajinske gastarbajtere ponekad nazivaju i „ljudima-bankomatima“, s obzirom na svote novca koje šalju iz inostranstva. Prema podacima Svetske banke, samo tokom prošle godine Ukrajinci su poslali u zemlju rekordnih 15,8 milijardi dolara, što je 10,5 odsto ukrajinskog BDP-a. Najviše novca je poslato iz Poljske - 10,7 milijardi dolara, a zatim slede Češka, Rusija, SAD i Velika Britanija.
„Mislim da u određenom smislu ukrajinskoj ekonomiji nema pomoći. Verujem da će se period dok je Vladimir Grojsman bio premijer nakon nekog vremena smatrati kao najuspešniji. Iako je ekonomija u njegovo vreme propadala, sagledao je stvari sasvim realno, shvatio je gde i kako novac može da se uzme. Glavni problemi Ukrajine su nedostatak pristupa povoljnim kreditima i tržištima... Što se novca tiče, dovoljno je da se prisetimo priče o poslednjem zajmu MMF-a da bismo shvatili koliko Ukrajina teško dobija jeftini novac iz inostranstva, a svog jeftinog novca više i nema. Kao rezultat toga, smanjene su dugoročne investicije i zbog toga, na prvom mestu, degradira industrija kojoj su potrebna takva ulaganja“, kaže Bruter.
Ekspert smatra da takva situacija ne ide na ruku ni prenaoružavanju vojske.
„Mislim da će pokušati da dobiju zastarelo američko oružje. To će im, verovatno, obezbediti i republikanska administracija ako ostane na vlasti i demokratska ako dođe na vlast, ali sve će to biti ograničeno", uveren je Bruter.
Pentagon je saopštio da je spreman da izdvoji dodatnih 250 miliona dolara za Ukrajinu kao deo podrške bezbednosti zemlje i „zaštiti od ruske agresije“. Planirano je da taj novac ode na kupovinu opreme i obuku kako bi se ojačao potencijal Ukrajine.
Oprema vrednosti 60 miliona dolara predata je u utorak Odeljenju za vojnu saradnju američke ambasade u Kijevu. Reč je, između ostalog, o pokretnim radio-stanicama, municiji i protivtenkovskim raketama „Dževelin“.
Kremlj je više puta isticao da isporuke oružja Ukrajini neće doprineti rešavanju krize na Donbasu i sprovođenju Minskih sporazuma.
