Poslednjih meseci odnosi između Rusije i Češke pogoršali su se zbog uklanjanja spomenika sovjetskom maršalu Ivanu Konjevu. Da li su zvaničnici iz Praga najavili datum održavanja konsultacija sa Moskvom o aktuelnim pitanjima bilateralnih odnosa povodom te situacije?
– Česi do sad nisu predlagali datum održavanja razgovora. Očigledno je da je vreme da se održe te konsultacije, jer su rusko-češki odnosi u poslednje vreme veoma degradirani, što nije naša krivica. Nažalost, stvara se utisak da partneri nisu zainteresovani za sadržajan razgovor i rešavanje trenutne situacije. Moguće je i da „spoljni“ faktori utiču na stav čeških vlasti. Šta znači odluka češke vlade da protera dvoje zaposlenih u Ruskom centru za kulturu, i to, kako priznaju sami Česi, bez ikakvih prigovora na njihov račun. Nećemo trpeti takav pristup.
Prema rečima inicijatora uklanjanja spomenika, načelnika opštine Ondržeja Kolarža, spomenik će izložiti u Muzeju sećanja 20. veka. Da li Rusija u tom slučaju namerava da otkupi spomenik?
– To se razmatra kao krajnja mera. Spomenici čuvaju svoj smisao i značaj ako su vezani za mesta gde su se odigravali istorijski događaji, u čast kojih su oni postavljeni. Ali nije isključena nijedna opcija u uslovima kada lokalne i centralne vlasti odbijaju da reše situaciju.
Da pređemo na Poljsku. Da li je moguće da se potpuno prestane koristiti poljski deo gasovoda „Jamal-Evropa“ prilikom tranzita ruskog gasa? Koje maršrute mogu biti korišćene umesto njega u cilju očuvanja obima isporuka?
– Naši poljski susedi prebacuju ekonomska pitanja u političku ravan, čak i u onim sferama gde je dugo vremena saradnja bila uazajamno korisna. U Varšavi su pokušali da razglase da je Moskva navodno nepouzdan dobavljač gasa. Tokom decenija smo dokazali našu poslovnu reputaciju. Tako da je težnja Varšave da promeni aktuelnu šemu tranzita gasa u Evropu, prema procenama naših stručnjaka, neracionalna, pre svega za samu Poljsku, koja gubi stabilan izvor prihoda. Naravno, postojeće mogućnosti korišćenja gasne infrastrukture, uključujući alternativne poljske maršrute, garantuju neprekidnu isporuku ovog energetskog resursa potrošačima u EU. Koja od maršruta može biti uključena, odlučivaće se na osnovu promenljive situacije na tržištu. Jedno je jasno – ruska strana ima izbor.
Ambasadorka SAD u Poljskoj Žoržet Mosbaher izjavila je da Amerikanci mogu prebaciti svoje nuklearno oružje iz Nemačke u Poljsku. Kako će Moskva reagovati na to?
- Takva izjava američke ambasadorke može zadati udarac odnosima SAD i Nemačke, a predstavlja i reakciju na unutarpolitičke debate u Nemačkoj o potrebi skladištenja tuđeg nuklearnog arsenala na njenoj teritoriji. Ne komentarišući konkretne inicijative inostranih država u okviru vojno-političkih blokova, može se naglasiti da je korišćenje sredstava pritiska na partnere i suprostavljanje saveznika – nekonstruktivan put. Paradoksalno je da se u takvim situacijama treće države dobrovoljno i sa zanosom priključuju – u ovom slučaju Poljska. Kakav god nuklearni potencijal da bude raspoređen na poljskoj teritoriji, nadležne ruske strukture će dati iscrpan odgovor.
Osvrnimo se i na temu rusko-nemačkih odnosa. Ambasador Rusije u Nemačkoj Sergej Nečajev pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke zbog hakerskog napada na Bundestag. Koliko će taj događaj uticati na odnose Moskve i Berlina?
– Celih pet godina iz Berlina se čuju neosnovane spekulacije o navodnoj umešanosti Rusije u hakerski napad na nemački Bundestag. Incident se navodno dogodio 2015. godine, ubrzo nakon što je nemačka policija neočekivano zatvorila istragu o prisluškivanju telefona kancelarke Angele Merkel od strane američkih obaveštajnih agencija. Za sve to vreme nemačke vlasti nisu iznele nikakve dokaze krivice naše zemlje. Nisu ih pružili ni našem ambasadoru tokom gore pomenutog razgovora u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke. Više puta smo predlagali nemačkim kolegama da razgovaramo o njihovim pretenzijama u okviru bilateralnih pregovora, ali oni uvek izbegavaju takav razgovor. Pitanje je – zašto?
Sada se Berlin poziva na neke novootkrivene „pouzdane dokaze“ umešanosti Rusije u taj sajber-napad, koje su, prema navodima nemačkih medija, dobili od obaveštajnih službi SAD.
Ako nemačka strana zaista poseduje dokumentovane potvrde bilo čije krivice koje su dobili iz Vašingtona, onda smo spremni da razmotrimo te materijale. U suprotnom ćemo to tumačiti kao neosnovane optužbe na račun Rusije.
Pročitajte još:
