Endi Gil, gitarista benda „Geng of for“, preminuo je od upale pluća pošto se dve nedelje lečio u londonskoj bolnici, piše Gardijan.
Njemu se stanje naglo pogoršalo, otkazali su mu organi, a njegov tok bolesti liči na ono što je kasnije postalo poznato kao kovid-19.
Gil se razboleo pošto se krajem novembra vratio sa turneje po Kini. Posle njega, zbog respiratorne infekcije u bolnici je završio i organizator turneje.
Kada je korona uzela maha u Evropi, Gilova udovica Ketrin Majer posumnjala je da je njen suprug bio jedna od najranijih žrtava virusa korona u Evropi.
Kako je navela, slično joj je rekao i pulmolog koji je lečio Gila, te i on sumnja da je uzrok njegove bolesti bila korona.
Prvi zvanični slučaj u Velikoj Britaniji zabeležen je 31. januara, dok je prva žrtva u Evropi bio kineski turista koji je preminuo u Francuskoj 15. februara.
Međutim, mnogi u toj zemlji, ali i u Evropi, misle da su još i ranije bolovali od korone.
Nedavno je zabeležen i slučaj Francuza Amira Hamara, za koga se mislilo da je u bolnici bio zbog gripa, a onda je njegov uzorak krvi, uzet u decembru, bio pozitivan na koronu.
Svetska zdravstvena organizacija pozvala je sve zemlje da ispitaju sve sumnjive slučajeve kako bi se cirkulisanje virusa bolje razumelo, te da provere sve slučajeve upale pluća neutvrđenog porekla u poslednjim nedeljama 2019. godine.
Međutim, ako su se brojni slučajevi korone pojavljivali mnogo ranije nego što se mislilo, a primera ima i iz Italije, pitanje je kako se ona nije ranije raširila. Stručnjaci imaju objašnjenje.
Kako kaže Stiven Bejker, profesor Univerziteta Kembridž, najverovatnije je potrebno da postoji određeni broj zaraženih da bi došlo do lokalne transmisije i kako bi se epidemija zaista razbuktala.
Bejker dodaje i da nije svako sa virusom korona jednako zarazan i da postoji mogućnost da najraniji slučajevi nisu imali dovoljno kontakata kako bi preneli virus na druge da bi se epidemija raširila.
„Ljudi su verovatno ostajali kod kuće jer su bili bolesni i tako faktički bili u samoizolaciji“, kaže Bejker.
Druga mogućnost je, prema mišljenju Natali Mekdermot, profesorke Kraljevskog koledža u Londonu, da je virus tinjao ispod površine i nije bio identifikovan.
„Ako je, kako se sad smatra, veliki broj zaraženih asipmptomatski, virus se mogao tiho širiti i tek kasnije doći do najranjivijih osoba. Starija populacija teže dolazi u kontakt sa virusom, ne ide na posao, manje se kreću među ljudima. Zato je možda trebalo da prođe više vremena kako bi se virus raširio među najranjivijima“, kaže ona.
Pročitajte još:
