„Zanimljivo je da su sankcije delom dovele do toga, da na primer, Rusija postane samostalnija u poljoprivrednom sektoru i da manje zavisi od uvoznih proizvoda, što se nemačkoj mesnoj industriji i ostalima nije posebno dopalo. Ovo je primetno i kad je reč o drugim industrijama”, objasnio je Šreder.
Analizirajući ekonomsku saradnju Rusije i Nemačke, on je istakao da su zemlje važni trgovinski partneri. Prema njegovim rečima, u budućnosti akcenat treba da bude na saradnji ne samo velikih kompanija, već i industrijskih subjekata malog i srednjeg biznisa.
„Po mom mišljenju, činjenica da oko pet hiljada nemačkih firmi malog i srednjeg biznisa posluje na ruskom tržištu govori o pravom smeru. Uporedo sa saradnjom u energetskoj sferi, koja ostaje neophodna, obe strane to treba da imaju u vidu”, dodao je Šreder.
On je još istakao da je koncern „Rosnjeft” sa tri rafinerije, čiji je operator, važan igrač na naftnom tržištu Nemačke.
Ranije su ruske vlasti saopštile o plusevima aktivne politike sankcija Sjedinjenih Američkih Država protiv gasovoda „Severni tok 2”. Slični planovi pokazuju da Vašington veruje da Moskva može da završi projekat uprkos ograničenjima.
Povod za antiruske sankcije
Krim je postao deo Rusije 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog udara u Ukrajini.
Zvanični Kijev još uvek Krim smatra svojom, ali privremeno okupiranom teritorijom.
Zapadne zemlje su zbog političke krize u Ukrajini i ujedinjenja Krima i Rusije pokrenule antiruske sankcije. Moskva je uzvratila sličnim merama, uvela politiku zamene uvoza i više puta saopštavala da nije učesnik u sukobima u Ukrajini, niti subjekt Minskih sporazuma i da je razgovarati s njom jezikom sankcija kontraproduktivno.
U poslednje vreme u zemljama EU sve glasnija su mišljenja o potrebi ukidanja antiruskih ograničenja.
Šreder je više puta kritikovao antiruske sankcije, istakavši da je saradnja sa Rusijom posebno neophodna u trenutnoj ekonomskoj situaciji, nastaloj usled pandemije virusa korona.
Pročitajte još:
