Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će Amerika izaći iz Sporazuma o otvorenom nebu, zbog toga što ga Rusija krši. Moskva kategorički odbacuje takve optužbe i upozorava da Vašington svojom odlukom nanosi još jedan udarac sistemu međunarodne bezbednosti.
Ruski vojni analitičar Aleksandar Žilin ističe da najave o povlačenju iz dogovora govore o podrivanju evropske bezbednosti i uzajmnog poverenja od strane SAD.
„Nažalost, Sjedinjene Države ruše sve značajne, temeljne sporazume koji osiguravaju bezbednost u svetu. Sve je to žalosno, jer se svet lišava osnovnih referentnih tačaka sa stanovišta međunarodnog prava. Obaveštajni podaci pokazuju da Vašington igra na kartu vojne dominacije... Druge veoma opasne stvari su povezane sa pojavom novih vrsta oružja, zasnovanog na novim principima... Raspoređeno oružje u svemiru nisu samo sredstva koja mogu pogoditi kopnene ciljeve, već se planira i rad sa zemljinim magnetnim poljem. Kako će se to završiti, veliko je pitanje. Međunarodna zajednica mora da reaguje na ovo oštro i nedvosmisleno", smatra Žilin.
Sporazum o otvorenom nebu potpisan je 1992. godine i postao je jedna od mera za izgradnju poverenja u Evropi nakon Hladnog rata. On je na snazi od 2002. godine i omogućava zemljama-učesnicama da otvoreno prikupljaju informacije o oružanim snagama i aktivnostima drugih. Sporazum su potpisale ukupno 34 države, a većina njih su NATO zemlje, pa se može očekivati da će Amerika i nakon povlačenja iz ovog Sporazuma preko svojih partnera dobijati potrebne informacije.
Opasnost po međunarodnu bezbednost
Najava američkog predsednika o povlačenju SAD iz Sporazuma o otvorenom nebu ustalasala je celu međunarodnu zajednicu. NATO je sazvao vanredni sastanak stalnih predstavnika zemalja-članica. Ujedinjene nacije su zabrinute zbog, kako kažu, erozije režima kontrole naoružanja između SAD i Rusije, te smatraju da ovakvi potezi mogu da dovesti do destabilizacije i ocenjuju da je Sporazum koristan za celu međunarodnu zajednicu, posebno kada je reč o pitanju obuzdavanja trke u naoružanju.
Nemačka će zajedno s partnerima pokušati da ubedi američko rukovodstvo da još jednom preispita svoju odluku.
Američki kongresmeni iz redova demokrata ukazuju na to da odluka o izlasku Amerike iz Sporazuma o otvorenom nebu, koju administracija nije donela u dogovoru sa američkim Kongresom, preti da dovede u opasnost američke snage u Evropi.
Predsednik Komiteta Kongresa za vojsku, demokrata Adam Smit povlačenje iz Sporazuma vidi kao šamar američkim saveznicima u Evropi i po njegovoj oceni to dovodi u opasnost snage koje je Amerika rasporedila u tom regionu.
S druge strane, generalni sekretar SAD Majk Pompeo optužuje Rusiju da koristi Sporazum o otvorenom nebu za usmeravanje svog oružja na infrastrukturu SAD i Evropi. Prema njegovim rečima, Sporazum o otvorenom nebu trebalo je da doprinese međunarodnoj bezbednosti „ali sada služi ruskim ciljevima“.
I START 3 pod znakom pitanja
Moskva ističe da Rusija ni na koji način ne krši Sporazum o otvorenom nebu, ali ima prigvoore na to kako Vašington ispunjava taj dogovor. Ipak, Moskva namerava da poštuje sve odredbe Sporazuma o otvorenom nebu dok god je on na snazi.
Analitičari podsećaju da su se SAD i do sada dosledno povlačile iz svih dogovora, pa veruju da i Sporazum o otvorenom nebu neće biti izuzetak. Glavni problem je taj što će Vašington povlačenjem iz ovog sporazuma zadržati mogućnost da nadgleda teritoriju Rusije preko svojih saveznika koji će ostati u ovom sporazumu, a Rusija će izgubiti priliku da nadgleda teritoriju SAD, što će dovesti do produbljivanja nepoverenje između dve sile.
Vojni analitičar Aleksandar Žilin smatra da bi povlačenje SAD iz još jednog sporazuma moglo da znači da Donald Tramp ne namerava da produži ni sporazum START 3 koji ističe u februaru iduće godine, a koji je poslednji bastion sistema nuklearnog odvraćanja.
„Više sam nego siguran da će sporazum START-3 Amerikanci takođe poništiti. Sama Rusija se tome ne može suprotstaviti. Potrebna je konsolidovana pozicija onih zemalja koje zaista brinu o svojoj nacionalnoj bezbednosti. Ali, mi vidimo ponašanje nekih zemalja, poput Poljske, koje su spremne da rasporede američko nuklearno oružje na svojoj teritoriji... Mislim da će Rusija raditi u okviru UN i da će preduzimati inicijative za privlačenje drugih zemalja na svoju stranu, kako bi zaustavila taj veoma opasan proces“, smatra ekspert.
Sporazum o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja koji su 2010. godine potpisali Barak Obama i Dmitrij Medvedev, Amerika i Rusija su se obavezale da ne mogu imati više od 1.550 nuklearnih bojevih glava, a da ukupan broj interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa na podmornicama i strateškim bombarderima-nosačima raketa ne bude veći od 700.
