Grizlov je dodao da je ruska delegacija podržala izjavu strana o neograničenom režimu prekida vatre, koji bi uključivao dodatne mere, usaglašene još jula 2019. godine.
On je takođe istakao da je neophodno pooštriti kontrolu primirja u Donbasu, koje krši upravo kijevska strana koja i „odbija da preduzme posebne dodatne mere kontrole prekida vatre”.
Grizlov je, osim toga, naveo da je ruska delegacija predložila da se u Zapisnik Kontakt-grupe evidentira obaveza Ukrajine da u toku nedelje dostavi nacrt o integraciji „Štajnmajerove formule” u zakon o osobenostima lokalne samouprave u Donbasu. Međutim, ukrajinska delegacija je i to odbila da uradi.
„Nadam se da će se zahvaljujući osećanju političkog samoodržanja, Kijev suzdržati od pokušaja primene scenarija sile. Neophodno je čvrsto slediti put mirnog regulisanja sukoba u Donbasu, u skladu sa paketom mera za realizaciju Minskih sporazuma”, zaključio je predstavnik Rusije.
Situacija u Donbasu
Podsetimo, vojna operacija ukrajinskih vlasti protiv samoproglašenih Donjecke i Luganske narodne republike traje još od 2014. godine. Prema podacima UN za taj period, poginulo je oko 13.000 ljudi. Pitanje rešavanja krize se razmatra, između ostalog i tokom susreta Kontakt-grupe u Minsku, koja je od septembra 2014. godine usvojila tri dokumenta koja regulišu deeskalaciju konflikta. Međutim, i nakon sporazuma o primirju, između zaraćenih strana nastavljaju se granatiranja.
Kontakt-grupa za Donbas, ranije je u Minsku usaglasila „Štajnmajerovu formulu“, koja utvrđuje postupak stupanja na snagu zakona o posebnom statusu Donbasa.
