Prema legendi, još je Aleksandar Makedonski sanjao da sagradi najveću biblioteku koju je svet ikad video. Međutim, smrt ga je omela da i u polju nauke ovekoveči svoje ime. Ipak, u nečemu je uspeo. Osnovao je Aleksandriju, grad koji će narednih vekova postati obrazovni centar sveta, dok će njegovi naslednici u Egiptu – Ptolomeji osnovati biblioteku umesto njega.

Kamen temeljac biblioteke koja će postati najveća u antičkom svetu i prvi istraživački centar postavio je Ptolomej I Soter (367. p. n. e.—283. p. n. e.), osnivač dinastije Ptolomeja. Ona će biti deo Muzeona – kompleksa koji su činili još i univerzitet i stambene zgrade gde su boravili naučnici, opservatorija, botanička bašta, zoo-vrt. Muzeon je imao formu pravougaonika, sa svih strana ukrašenim stubovima, između kojih su stojale statue poznatih pisaca i naučnika. Na čelu Muzeona nalazio se glavni bibliotekar koji je ujedno bio i vaspitač naslednika egipatskog prestola. Zahvaljujući carevoj strasti za knjigama, imali su pristup skoro neograničenim sredstvima.

Biblioteka je bila i naučno-istraživački centar. Tu su, ne samo radili naučnici, već i živeli. Oni su imali besplatan stan, hranu, poslugu, nisu plaćali poreze i imali su visoku platu.

Ptolemej II (309. p. n. e. – 246. p. n. e.) je proširio biblioteku, šaljući na sve strane sveta svoje ljude koji su prikupljali vredne knjige. On je kupio čak i Aristotelovu biblioteku. Ptolemej III (246. do 222. p. n. e.) je izdao zakon kojim je svaki brod koji je stizao u Aleksandriju, ako su u njemu bile knjige, morao da ih proda biblioteci ili preda na prepisivanje. Stotine robova je svakodnevo prepisivalo i sortiralo na hiljade svitaka. Tako su se čuvala dela najvećih naučnika i književnika na desetine različitih jezika. Govorilo se da u svetu nije postojala ni jedna vredna knjiga, čija kopija se nije nalazila u Aleksandrijskoj biblioteci.

U različitim vremenima u njoj su radili Arhimed, Aristofan, Eratosten, Euklid, Strabon. Euklid je ovde napravio svoju poznatu geometriju, Aristrah je prvi argumentovano objasnio da u centru Sunčevog sistema nije Zemlja, već Sunce, dok je Eratosten sa neverovatnom preciznošću izračunao površinu Zemlje itd.

Pergamsko carstvo – još jedna država koja je nastala posle smrti Aleksandra Makedonskog. Vladari iz dinastije Atalida (od 281. do 133. godine p. n. e.) ostali su upamćeni u istoriji kao pokrovitelji umetnosti i nauke. Oni su bogatstvo trošili, ne samo na flotu u armiju, već i na nauku.

Pergam je bio jedan od najraskošnijih gradova svoga vremena sa zelenim parkovima, narigacionim sistemom, raskošnim dvorcima, kupatilima, amfiteatru od 10.000 mesta i naravno bibliotekom.

Biblioteka koju je osnovao Atal I (241—197. godine pre naše ere) nalazila se na uzvišici u zgradi sa kolonadama. U centru glavne sale bila je smeštena ogromna statua Atine, boginje mudrosti. Pored nje su se nalazile i statue Homera, Alkeja, Herodota i Timofeja iz Mileta. Ostale tri prostorije su bile manje i služile su za čuvanje svitaka.

I jedna i druga dinastija su davale ogroman novac za knjige. One retke su plaćane zlatom, zbog čega je došlo do rasta cena i pojave falsifikata. Naravno, Aleksandrija je imala više mogućnosti, ali se i Pergam nije predavao. Navodno, jednom su Atalidi kupili dela Aristotela, davši za njih onoliko zlata koliko su knjige bile teške.

Ni Ptolomeji nisu štedeli zlato za dobru knjigu. Postroji legenda da je Ptolomej III, u želji da dobije originale tragedija Eshila, Evripida i Sofokla, kako bi u biblioteci napravili njihove kopije, dao u zalog 750 kilograma zlata. Naravno, više ih nikad nije vratio pravim vlasnicima. Od srca se odrekao tolike količine zlata, jer je dobio nešto od neprolazne vrednosti.

Pored knjiga, borba je vođena i za naučnike. Navodno, Ptolomej IV Epifan, saznavši da njegov glavni bibliotekar Aristofan Vizantijski namerava da pređe u Pergam, naredio je da ga bace u tamnicu gde je kroz neko vreme i umro.

Najpoznatoja epizoda u ratu biblioteka bila je zabrana egipatskog cara Epifana 197. godine pre nove ere da se izvozi papirus iz Egipta – glavni materijal na kojem se pisalo u starom svetu. Trska od koje se pravio papirus rasla je u dolini Nila. Zabrana je direktno bila uperena protiv Pergama. Ptolomej se nadao da će ovim napraviti veštački deficit u papirusu i omesti procvat Pergamske biblioteke. Međutim, Pergam je izašao iz ove situacije tako što je otkrio svoj materijal za pisanje - pergament. Pergament se izrađivao preradom tankih koža najčešće od koza, ovaca, teladi, magaraca pa i zmija. Pergament se ne može rolati u svitke, već se od njega prave knjige.

Kraj suparništva između glavnih biblioteka antičkog doba učinio je rimski vojskovođa Marko Antonije. Kako piše Plutarh, Antonije je poklonio Kleopatri za svadbu 41. godine pre nove ere svih 200.000 knjiga iz Pergamske biblioteke.

Poklon je trebalo da nadoknadi gubitak od 400.000 knjiga koje su izgorele u napadu Cezara na Aleksandriju 48. godine pre nove ere. Ovim je završen rat biblioteka koji je trajao 150 godina.

Aleksandrijska biblioteka je preživela i Marka Antonija i Kleopatru i predstala da postoji tek nakon arapskog osvajanja grada 642. godine.