Pozivajući se na procureli izveštaj Ujedinjenih nacija, mediji navode da od 800 do 1.000 plaćenika ruske privatne vojne kompanije „Vagner“ mogu podržati borbu Libijske nacionalne armije, lojalne generalu Halife Haftaru, protiv snaga Vlade u Tripoliju.
„Optužbe iznete protiv Rusije zasnivaju se na tezi da određene kompanije sa ruskim učešćem koje posluju u Libiji, sprovode političku liniju Moskve i da su direktno podređene Kremlju. Zapravo, ruske kompanije su zaista prisutne u Libiji i rade sa obe sukobljene strane. Neki od njih rade u Tripoliju sa Vladom nacionalnog jedinstva, dok drugi rade na istoku sa Libijskom nacionalnom armijom, popravljajući tehniku i obučavajući vojnike. Sve je to dovelo do toga da Rusija krajem 2019. godine, zahvaljujući tim kompanijama, postigne ozbiljan uspeh u Libiji, što je podstaklo Zapad da interveniše i pregovara“, kaže za Sputnjik ruski ekspert Grigorij Lukjanov.
Pregovori su jedini rešenje sukoba u Libiji
Stručnjak dodaje da se pozicija ruske države nije promenila i da je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov osudio Haftara zbog jednostranog povlačenja iz pregovora. Rusija je još jednom potvrdila svoju posvećenost tezi da libijska kriza nema drugo rešenje osim političkog i da je to rešenje moguće samo u direktnim pregovorima zaraćenih strana.
„Rusija ne podržava nijednu stranu“, ističe Lukjanov.
Moskva je u više navrata odbacila optužbe o „vojnoj intervenciji“ u Libiji, a optužbe o "ruskim plaćenicima" nazvala je glasinama. Takođe, Moskva podseća da su zemlje članice NATO 2011. godine prekršile Rezoluciju Saveta bezbednosti UN, kako bi se rešile tadašnjeg lidera te zemlje Muamera el Gadafija, a kao posledica toga zemlja je zapala u tešku krizu.
„Ruski plaćenici“ - instrument informacionog rata
U izveštaju o „ruskim plaćenicima“ u Libiji na 57 strana, koji su sastavili nezavisni posmatrači iz komiteta UN za sankcije prema Libiji, navodi se da se operativci Vagnera u Libiji nalaze od oktobra 2018. godine, te da „pružaju tehničku podršku za popravke vojnih vozila i učestvuju u borbenim operacijama“. Lukjanov takve izveštaje naziva „informacionim ratom“
„Postoje brojne potvrde da ruske kompanije rade sa obe strane. Na forumu „Rusija-Afrika“ prisustvovali su predstavnici obe Vlade. Mnoge ruske kompanije posluju u Libiji u različitim delovima zemlje i rade sa različitim partnerima. Njihovi interesi nisu politički, već ekonomski. Ali kompanija „Vagner“ zvanično ne postoji, ona je proizvod informacionog rata koji se nastavlja između Rusije i brojnih zapadnih zemalja“, objašnjava ekspert.
Lukjanov podseća da u Libiji, zemlji sa ogromnim rezervama nafte, bukti rat od 2011. kada je s vlasti srušen dugogodišnji lider Muamer Gadafi. Godinama su ovde radile strane kompanije koje se bave proizvodnjom nafte i koje su morale da osiguraju bezbednost svojih zaposlenih.
Rat će i dalje da bukti
Lukjanov napominje da se trenutna situacija u zemlji ne razlikuje mnogo od 2019. godine, jer su sporazumi postignuti na Berlinskoj konferenciji, uz učešće stranih predstavnika, od samog početka pokrenuli određene sumnje kao instrumenta za stvarno rešavanje političkih konfrotacija između sukobljenih strana.
„Bilo je samo pitanje vremena kada će strane izaći iz krhkog primirja. I to se dogodilo - maršal Haftar odbio je da se pridržava sporazuma o prekidu vatre i prizna legitimitet Vlade nacionalnog jedinstva, a takođe objavio je o spremnosti vojske koju vodi i spremnosti da preuzme kontrolu nad zemljom tokom perioda krize. Borbe su nastavljene sa obe strane. Ovaj stav Haftara uvelike je uslovljen njegovim nezadovoljstvom zbog toga kako su realizovani postignuti sporazumi Berlinskog konferencije o bezbednosti. Uvidevši da mu pregovori neće pomoći da postigne svoje političke ciljeve, on je, kao i pre napustio pregovore. Vojno rešenje za njega je jedino moguće. I prošle godine on je verovao da će mu samo napad na Tripoli pomoći da uspe, a da pregovore treba voditi samo o kapitulaciji protivnika“, kaže Lukjanov.
Ekspert napominje da se general Haftar oslanja na podršku spolja, koju dobija od Egipta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i određenih političkih krugova u Francuskoj, koji ga podržavaju u SB UN, blokirajući sve pokušaje njegove osude na međunarodnom nivou.
Zvanična Moskva je saopštila da će Rusija nastaviti da pomaže normalizaciju situacije u Libiji i da traži izlaz iz krize, ali Lukjanov očekuje da će se rat u toj zemlji nastaviti.
„Trenutno strane nemaju drugu mogućnost nego da ratuju. Isti faktori koji su sprečili Haftara da osvoji Tripoli prošle godine sada mu se suprotstavljaju. Haftar kontroliše teritorije sa izuzetno malim stanovništvom. Većina stanovništva živi na severozapadu, na teritoriji koju ne uspeva da uzme pod kontrolu. U tim uslovima, on mora da potroši ogromna sredstva i snagu na to da održi kontrolu nad svojim teritorijama. Međutim, u uslovima korona virusa, ne treba očekivati da će ga neko sprečiti da promoviše vojno rešenje sukoba. On će, svejedno, raditi ono što najbolje zna – ratovati“, zaključio je Lukjanov.
