„Film je posle uspešnog prikazivanja na mnogim stranim festivalima došao na Fest, prikazan je u glavnom programu, van konkurencije, i stvarno je veoma lepo prošao. Nakon toga je počeo da se prikazuje i u bioskopima, ali samo jedan dan, jer je došla 'teta Korona' i sve zaustavila. Shvatio sam da bi bilo lepo da poklonim film publici koja ne može nigde da izađe, pa sad, sviđao joj se ili ne sviđao“, kaže Goran Paskaljević u kratkom razgovoru za Sputnjik.
Film „Uprkos magli“ prati priču o bračnom paru koji prihvata dečaka izbeglicu, pronalazeći u njemu utehu za svog prerano preminulog sina. Par, međutim, nailazi na otpor sredine, pa i porodice, što pokreće pitanja o ključnim problemima današnjice.
Prema rečima Gorana Paskaljevića, to nije samo priča o migrantima, nego o ksenofobiji koja se proširila Evropom i svetom.
Film je snimljen u koprodukciji Italije, Srbije, Makedonije i Francuske, a u njemu igraju poznati italijanski glumci Donatela Finokjaro i Đorđo Tirabasi, kao i mlada glumica iz Srbije Tamara Aleksić.
Bilo je predviđeno da Paskaljevićevo ostvarenje tokom aprila bude premijerno prikazano u Italiji, na filmskom festivalu u Bariju, a potom i u Rimu.
Premijera je otkazana zbog veoma loše epidemiološke situacije u Italiji, a iz istog razloga ni glavni glumci nisu mogli da gostuju na Festu, kako je prvobitno bilo planirano.
Sve je stalo, pa i Holivud
Paskaljević kaže da je dalja sudbina filma neizvesna, s obzirom na to da je celokupna svetska filmska industrija, uključujući i Holivud, sada u zastoju.
„Niko više ne snima nijedan film, možda se snima nekoliko dokumentaraca, svi čekaju da vide šta će biti s koronom. Sumnjam da će bioskopi biti uskoro otvoreni. Da budemo iskreni, niko ništa ne zna, a svi su veliki stručnjaci za virusologiju... Imam i taj drugi projekat 'Mačji krik', čije bi snimanje trebalo da počne na jesen, u septembru ili oktobru, ali kako da snimamo s maskama na licu“, u nedoumici je Paskaljević.
Naš ugledni reditelj kaže da je pristalica prikazivanja filmova na onlajn platformama, jer one omogućavaju gledaocima da pogledaju ostvarenja koja više ne mogu da pronađu svoje mesto u bioskopima.
„Mislim da nekih sjajnih filmova kao što su, recimo, 'Roma' (Alfonsa Kuarona), kao Skorsezeov poslednji film (Irac), ne bi bilo da nema Netfliksa koji je dao ogromna sredstva da se oni snime. A i ovi naši art filmovi, koji nisu čista komercijala, sve manje imaju prostora u bioskopima, tako da jesam za to da publika gleda filmove onlajn. Danas više to nije onaj mali ekran, mali televizor, to su sada veliki ekrani u kućama i projekcije su veoma dobre“, smatra Paskaljević i dodaje da strahuje da će filmova u bioskopima biti sve manje.
Nestaje prostor za umetničke i angažovane filmove
Na opasku da se na internetu ne može videti reakcija publike, odnosno da se sve svodi na statističke podatke o poseti i zarađenom novcu, Paskaljević podseća da je ista situacija i u bioskopima. Uvid u reakciju publike na filmove, smatra on, omogućavaju filmski festivali, a ono čega se treba plašiti, kako upozorava, jeste to što bi mnogi od njih mogli jednostavno da propadnu.
„Šteta je što će mnogi festivali prestati da postoje posle ove korone. Kan, Venecija, Berlin, Toronto, San Sebastijan, ti veliki festivali će se održati, a neki manji, a dobri i kvalitetni, koji su i do sada kuburili s novcem, u opštoj ekonomskoj krizi koja će neminovno doći, toga moramo da budemo svesni, oni će možda će se ugasiti, ili smanjiti program, neće to više biti svetkovina filma na svim tim festivalima. Srpska kinematografija, a pogotovo mladi autori iz Srbije, ne mogu da računaju na Kan, Veneciju, više mogu da se afirmišu preko tih manje glamuroznih festivala. Bojim se samo da će oni nestati, a onda će zaista biti izgubljen prostor za filmove koji su društveno angažovani i umetnički“, sa zebnjom konstatuje Paskaljević.
O budžetu i kulturi
Reditelj je negativno ocenio informaciju da rebalansom budžeta Srbije nisu predviđena sredstva za pomoć kulturi, odnosno umetnicima.
„Ljudi koji odlučuju o tome nisu svesni da jedna nacija opstaje pre svega na kulturi. Što je vlast primitivnija, to joj kultura manje znači. Svi će se za sto godina sećati ko je Ivo Andrić, a niko neće pamtiti sastav naše skupštine, pa ni ko je bio predsednik države“, zaključuje Goran Paskaljević.
