Te podele su nam, kaže, jedna vrsta nasleđenog igranja i nekakve ružne tradicije da se stalno svađamo i delimo.
„I sad gledam, slušam u poslednjih dva meseca otkako je ova bolest uzela maha, kako se delimo po svim osnovama. Opet se jedno vanredno stanje, jedna bolest koja odnosi živote, koristi i politizuje. Da li sa jedne strane, da li sa druge strane ili sa treće strane? Da li su u pitanju levi ili desni, da li su građanske slobode, da li su opcije, vladajuće strukture ili opozicione strukture, tek front je podeljen i bolest počinje da biva u drugom planu“, kaže Kovačević, prenosi Tanjug.
Ističe da će se posebno narednih dana, kada se nastavi izborni proces i krene kampanja, videti kako se sve to zaoštrava i on se boji da će bolest proći, a da će podele ostati.
Upitan da li je u jeku pandemije i vanrednog stanja izgubljena svaka mera za ukus i pristojnost traženjem od lekara da se opredele za jednu ili drugu političku stranu i otkažu poslušnost državi, Kovačević kaže da je to toliko neukusno, ružno i nemoralno zahtevati od ljudi kojima je struka i koji su sad na prvoj liniji fronta i po ceo dan sa zaraženim ljudima.
„To je kukavički, prekukavički da vi sedite negde po nekim kancelarijama ili po kafićima ili bilo gde i napadate lekare koji su među zaraženim ljudima, sa opasnošću jer se preko 700 ljudi iz tog medicinskog sektora razbolelo. Ko se razboleo od tih ljudi koji napadaju? Da li neko može da mi kaže jedno ime? Ko se razboleo od tih koji mrze lekare ili napadaju lekare?“, zapitao je Kovačević.
To je, prema njegovim rečima, jednostavno nedostojno priče, jer sledeća teorija može da bude da su ovi lekari koji sad pomažu uz ovu vlast i moraju naravno da slušaju vladu kao u svim zemljama na svetu, „a da smo mi na vlasti, oni bi bili dobri lekari, ali pošto su sa ovima, onda su loši lekari i ako dođemo mi na vlast, mi ćemo imati naše lekare koji će biti bolji“.
Ta priča o tome da ljude iz profesija koji su u tu profesiju uložili 6-7 godina školovanja, pa zatim prakse još toliko godina i rada 30 godina, osuđuje neko ko je apsolutni amater, diletant bez ozbiljne škole ili priučeni naučnici, blago rečeno je sramotna, smatra Kovačević.
„Tako da lekarima treba reći veliko hvala, jer uprkos svemu što se događalo, mi smo još uvek, hvala bogu, u prilično dobroj situaciji u odnosu na činjenicu šta se događa u Evropi. Zamislite samo činjenicu da Srbija šalje osam aviona pomoći Italiji. Onoj zemlji u koju smo pre deset godina išli da kupujemo od kafe, pantalona, džempera, cipela, svega. Da li je neko mogao da pomisli da će se to desiti ikada, da mi Italiji u bilo čemu, u ekonomskom smislu, pomažemo“, navodi Kovačević i dodaje da te ljude treba pustiti da rade svoj posao.
Na pitanje o tome kako vidi budućnost Kosova i Metohije, kaže da je jednu vrstu svog razmišljanja izneo u knjizi „Dvadeset podela“.
„Ne bih mogao da kažem ništa što bi bilo u domenu predaje, bez obzira na sve ovo što mi sad možemo da pričamo šta je pametno, šta je pragmatično. Politika je, u stvari, umetnost pragmatičnih odluka. Nećete dobiti nikad ono što želite, ali trudite se da ne izgubite ono što imate“, kazao je Kovačević i dodao da on nikada ne bi imenom i prezimenom potpisao bilo koju vrstu predaje KiM.
„Ni pod kojim uslovima. Zašto? Zato što to ne može da uradi jedan čovek. Taj greh ne sme da preuzme jedan čovek, jedna kuća, jedna familija. To je greh. Zašto je greh? Zato što to nije moje. Ja mogu da se odreknem moje kuće ovde u Beogradu, mogu da se odreknem svega što imam ja privatno. Nemam puno, ali mogu vrlo lako da se toga odreknem, ali ne mogu da se odreknem nečega što nije moje. Odnosno, što jeste moje, ali nije moje vlasništvo“, kaže Kovačević.
Konstatuje na kraju da smo, nažalost, u vrlo neugodnoj, izuzetno teškoj situaciji, jer smo podeljeni i „ne možemo da se dogovorimo ni oko čega“.
