Prošle nedelje američki predsednik Donald Tramp potpisao je dekret kojim se Amerikancima daje pravo na eksploataciju resursa u svemiru, uključujući i površinu Meseca, dok Rusija planira da 2021. godine lansira na Mesec svoj prvi savremeni kosmički brod „Luna 25“.
Ruski planovi ne govore o eksploataciji, ali jesu dugoročni programi za istraživanje Meseca i planeta Sunčevog sistema. Istorijski gledano, svim naučnim međuplanetarnim stanicama i lunohodima rukovodi Naučno-proizvodno udruženje „Lavočkin“, koje je deo državne korporacije „Roskosmos“. Kada i koja ruska tehnika će ostaviti tragove ne prašnjavim putevima dalekih planeta govorio je za RIA Novosti generalni direktor Naučno-proizvodnog udruženja „Lavočkin“ Vladimir Kolmikov.
„Luna 25”, nastavak tradicije sovjetskih „Luna”
„Luna 25“ će biti nastavak sovjetskih stanica iste serije. Na ovoj stanici ruski specijalisti moraju da provežbaju ponovo meko sletanje na Mesec. U kom stanju je proizvodnja aparata? Kakvo učešće u projektima će imati evropske kolege?
– Trenutno je rad na konstruisanju „Luna glob“, u okviru kog se proizvodi svemirski aparat „Luna 25“, u fazi kopnenog uvežbavanja eksperimentalnih konstrukcija. Konstrukcija svemirskog aparata „Luna 25“ planirana je da bude završena u martu 2021. godine. Datum lansiranja je 1. oktobar sledeće godine. Evropska svemirska agencija učestvuje u projektu u cilju pružanja zemaljske stanice za stvaranje dodatnog kanala za prijem naučne informacije i učestvuje u razvoju kamere „Pilot D“ (kamera koja pruža visoko precizno sletanje) koja je deo naučne opreme.
Nakon toga Rusija planira da na Mesec pošalje još dva uređaja: „Lunu 26“ za unošenje na mapu površina Zemljinog satelita i „Lunu 27“ za istraživanje tla u oblasti za sletanje ove stanice. Kako napreduju radovi na ovim projektima?
– Rad na projektu „Luna 26“ je u fazi izrade konstruktorskog modela svemirskog aparata, priprema potrebne konstruktorske dokumentacije je u toku, kao i testiranje osnovnih delova (uređaja i agregata) svemirskog aparata. Lansiranje je planirano za 2024. godinu. U okviru međunarodne naučne saradnje, evropski partneri razvijaju i proizvode nekoliko uređaja kompleksa naučne opreme. Tehnološki uzorci uređaja su već isporučeni. Uzorci za letenje su u fazi izrade. Evropska strana pruža i zemaljsku stanicu na zapadnoj hemisferi kako bi proširila mogućnosti za prijem naučnih informacija iz svemirskog uređaja.
Spremaju se i „Luna 26”, i „Luna 27“
Istraživačko konstruktorski radovi „Luna resurs 1“, u okviru kojeg se konstruiše svemirski aparat „Luna 27“, u fazi su izrade konstruktorske dokumentacije. Rok za izradu konstruktorske dokumentacije je novembar 2021. godine. Lansiranje je planirano za avgust 2025. godine. Evropska svemirska agencija učestvuje u projektu u cilju obezbeđivanja zemaljske stanice za stvaranje dodatnog kanala za prijem naučne informacije, učestvuje u stvaranju visokog preciznog i bezbednog sistema za sletanje „Pilot“, u razvoju kriogenog uređaja za istraživanje tla „Prospekt GZU“ i naučnog uređaja „Prospekt AP“, koji su deo naučne opreme.
Da li će evropski partneri odbiti da učestvuju u ruskim lunarnim projektima, uzimajući u obzir stalno odlaganje datuma lansiranja misija?
– Evropske kolege i proizvođači nisu izrazili nameru da prekinu zajednički rad na lunarnom programu.
Prilikom pokušaja mekog sletanja na Mesec 2019. godine srušili su se izraelski aparat „Berešit“ i indijski „Čandrajan 2“. Da li će se iskustvo ovih neuspelih sletanja uzeti u obzir prilikom izrade plana sletanja ruskih uređaja na Mesec?
– Ruski uređaji za sletanje konstruišu se uzimajući u obzir iskustvo stečeno u okviru realizacije sovjetskog lunarnog programa. Trenutno se ne vrši razmena iskustva sa indijskim i izraelskim kolegama.
Nastavlja se saradnja sa Evropom
Naredni planovi, koji još nisu uključeni u Federalni svemirski program, uključuju stvaranje sledeće stanice za sletanje „Luna 28“ koja će na Zemlju isporučiti zamrznute uzorke mesečevog tla. Pored toga predloženo je postavljanje minilunohoda na uređaju. Da li je započeta njegova konstrukcija?
— Kada je reč o „Luni 28“ u okviru državnog ugovora sa državnom korporacijom „Roskosmos“, do početka istraživačko konstruktorskih radova razvijen je projekat svemirskog kompleksa koji uključuje postavljanje minilunohoda. Izrada lunohoda za ovu misiju još nije započeta.
Kako protiču naučno-istraživački radovi „Mesec lunohod“ za razvoj novog ruskog teškog lunohoda (aparata „Luna 29“)? Da li će, kao što je ranije najavljeno, astronauti moći da ga koriste za kretanje po Mesecu? Kada je planirano njegovo lansiranje?
– Naučno-istraživački radovi „Mesec lunohod“ vršiće se u skladu sa tehničkim zadacima koje je izdao kupac, Centralni naučno-istraživački institut za mašinogradnju (CNIImaš). Dizajn i tehničke karakteristike teškog lunohoda biće formirane prema rezultatima navedenog istraživanja. Datumi njegovog lansiranja biće određeni u Federalnom svemirskom programu Ruske Federacije.
Da li je poznato šta će usledeti u ruskom lunarnom programu nakon uređaja „Luna 29“?
– U nastavku lunarnog programa razmatraju se različiti pravci naučnog istraživanja i eksperimentalnog rada vezanog za osvajanje Meseca. Program daljeg rada biće formiran na osnovu odluka Saveta Ruske akademije nauka za svemir.
Zajednički rusko-francuski projekat za let na Mars
„Roskosmos“ i tvorci robota „Fjodora“, Naučno-proizvodna korporacija „Androidna tehnika“, više puta su predstavili mogućnost upotrebe robota u ruskom lunarnom programu. Naučno-proizvodnog udruženja „Lavočkin“ nadgleda međuplanetarna pitanja i izgradilo je sve sovjetske lunarne stanice i lunohode. Da li planirate da u svojim budućim projektima sarađujete sa novajlijama u ovom delu, to jest, sa Naučno-proizvodnom korporacijom „Androidna tehnika“?
– Trenutno stručnjaci iz udruženja „Lavočkin“ i korporacije „Androidna tehnika“ smišljaju varijante zajedničkog rada na razvoju automatskih svemirskih uređaja.
Nedavno je lansiranje rusko evropske misije „Egzo Mars“ bilo odloženo za dve godine, sa 2020. godine na 2022. godinu. Koje aktivnosti povodom pripreme misije su planirane za preostalo vreme? Postoji li neki plan da se nešto promeni u sistemima svemirskog aparata?
– Trenutno se svemirski aparat „Egzo Mars“ nalazi na teritoriji Francuske u kompaniji „Tales alenija spejs Frans“, gde se obavlja zajednički rad u okviru završnog kompleksa testiranja i provera.
Nažalost, zbog trenutne epidemiološke situacije, završna faza ispitivanja (ispitivanja elektromagnetne kompatibilnosti, merenje inercionih karakteristika mase i dinamičko balansiranje) nije mogla biti završena u potpunosti zbog ograničenja kretanja ljudi preko granice Italije i Francuske. Međutim, uzimajući u obzir rezultate testiranja sprovedenih 2019-2020. godine, neophodna je korekcija kako na nivou softvera, tako i na nivou opreme pomoćnih sistema za obezbeđivanje sigurnog uspeha misije tokom lansiranja 2022. godine.
Značajne promene u konstrukcijskim parametrima svemirskog aparata i misije generalno, nisu planirane za lansiranje 2022. godine, već upravo suprotno: parametri putanje leta i parametri ulaska u atmosferu pri lansiranju 2022. godine biraju se na osnovu smanjenja na minimum mogućih promena u softveru aparata i opremi za letenje.
Priprema se i projekat za let na Veneru
Ideološki nastavak istraživanja Marsa trebalo bi da bude misija za isporuku uzorka tla na Zemlju sa njegovog satelita „Fobos“. U pitanju je projekat „Bumerang“. U kojoj fazi je sada taj projekat? Nedavno je Japan najavio da će poslati svoj aparat za tlo „Fobosa“. Da li da pokušamo da uzmemo uzorke tla sa „Fobosa“ posle njih?
– U februaru 2020. godine Naučno-proizvodno udruženje „Lavočkin“ uspešno je završilo i predalo kupcu projekat za svemirski kompleks „Bumerang“. Karakteristike svemirskog kompleksa omogućavaju nam da izvršimo ekspediciju u bilo koje slobodne vreme od 2026. do 2035. godine.
Znamo da Japanska vazduhoplovna agencija (JAXA) planira lansiranje svemirskog uređaja za isporuku uzorka supstanci sa „Fobosa“. U okviru ispunjenog projekta kompleksa „Bumerang“ analizirane su moguće reakcije na japanski projekat.
Projekat „Bumerang“, pored uzimanja uzoraka sa „Fobosa“, obuhvata i široki program za izučavanje sistema Marsa. Bez poznavanja uslova u kojima je formirana supstanca „Fobosa“, ispravna interpretacija analiza uzoraka nije moguća, bez obzira na to ko ih isporuči na Zemlju.
Pored Marsa, planirano je i proučavanje Venere, to jest, slanje na ovu planetu dugogodišnje zajedničke rusko-američke istraživačke stanice „Venera D“. Da li je rad na ovome započet?
– Trenutno se državna korporacija „Roskosmos“ priprema za realizaciju tehničkog projekta za stvaranje svemirskog kompleksa „Venera D“.
