Aldo Torkijato, novinar, autor knjige „Izgubljeni u mreži“, za Sputnjik govori o terminu infodemija i fejk novostima koje poslednjih meseci kruže mrežom.
Lažne vestu su predstavljene kao „ekskluziva“, a njihovi naslovi su napisani tako da korisnici obavezno moraju kliknuti na njih. Kao rezultat toga, bili smo preplavljeni člancima koji nude sredstva za prevenciju infekcije, prodaju razne lekove navodno za lečenje virusa ili pišu teorije zavere o uzrocima pandemije. Svetska komunikaciona mreža je postala mesto obmane i manipulacije stvarnošću. Sugerisanje, guranje ka pogrešnoj percepciji je postala norma kolektivne inteligencije, čiji smo deo svi mi.
Italijanski Viši institut za zdravlje (Istituto Superiore di Sanita — ISS) stvorio je čitavu platformu za borbu protiv lažnih vesti u medijima, kao i za širenje pouzdanih zdravstvenih informacija napisanih na jeziku dostupnom svima. Ali uprkos svim naporima, lažne vesti se i dalje šire po mreži…
Internetom ne upravljaju zakoni koji regulišu pravila samo drugih sredstava komunikacije. Ovo je ničija zemlja gde nije lako razumeti ko je u pravu, ko govori istinu, koja su prava korisnika. Obmane, prevare, krađe identiteta, lažne vesti događaju se svakodnevno i predstavljaju pretnju za najugroženije građane: najmlađe i najstarije, koji imaju najmanje iskustva sa korišćenjem interneta. Međutim, masovna infodemija preti svima nama. Lažne vesti počinju da obavijaju istinu.
Možete li objasniti mehanizam kako se i zašto širi neosnovana i netačna informacija i to radi?
Zahvaljujući reklami, neko zarađuje novac na širenje vesti sa klikbejt naslovima, koji su zapravo vrsta lažne reklame, koja tera čitaoca da klikne i otvori vest. Neko pokušava namerno da prevari ljude. Nečija politička propaganda je negde između lake zarade od reklame i prevare, ali strah je uvek glavni pokretač. Kada, kao u trenutnoj situaciji sa koronavirusom, ne postoji jedinstveni neosporni autoritativni izvor vesti, budući da su vlade odvojene od naučnika, tada i nastaje plodno tlo za lažne vesti.
Tok lažnih vesti postaje nekontrolisan, pre svega zahvaljujući objavama koje se dele gotovo nesvesno i mogu biti štetne za bilo koga. Zašto još uvek to radimo?
Pokušao sam da odgovorim na to pitanje u svojoj knjizi, razmišljajući o kolektivnoj inteligenciji. Krećemo se kao jato riba u okeanu, a na internetu takođe postupamo sinhrono, vođeni željom da nadmašimo druge, da budemo u trendu, kao u pravoj eko-komori. I ne shvatajući šta radimo, u grupama na Votsapu ili Telegramu, retvitovima i repostovima, učestvujemo u širenju lažnih vesti.
Lažne vesti imaju mnogo formata: udarne vesti, objave na blogovima i društvenim mrežama, prosleđene poruke na Vatsapu, fotografije, članci, lažni video i audio snimci, izjave političara i stručnjaka. Koje vrste sadržaja privlače najviše publike? I koji od njih su najopasniji?
Sve vesti vezane za zdravlje, strah, novac, vlast i seks privlače najviše pažnje. Kombinacija ovih elemenata u željenom sadržaju vodi do uspeha sa javnošću.
Postoji li neka lažna vest koja Vas je najviše pogodila? I kako ste shvatili da je to fejk, uzimajući u obzir da se u vestima često prepliću istina i laž?
Raskrinkao sam mnoge vesti, tražio sam njihove izvore i kontaktirao učesnike. Radim kao novinar dugi niz godina i imam sjajne veze. Ali prvo pomislim na toliko pasivnih čitalaca koji nemaju vremena ni novca da na isti način provere vesti, i tako su primorani da čitaju sve lažne vesti koje su preplavile internet.
Fejsbuk je odlučio da ukloni sa svoje platforme i sa Instagrama sve lažne ili pogrešne vesti o koronavirusu, ali njihov promet, nažalost, nije smanjen. Kako se mi možemo zaštititi od infodemije?
Moj glavni savet je da se oslanjamo samo na pouzdane izvore, a ne na one koji su se niotkuda pojavili. Koga ćemo izabrati, poznatog doktora ili nepoznatog diplomiranog studenta? Da li ćemo poveriti svoj novac velikoj banci ili početniku? Isto to se odnosi na informacije. Kvalitet informacije je presudan, uključujući i to što na kraju od nje zavisi i zdravlje i štednja. Procenite kvalitet izdanja. Ocenite verovatnoću pročitanog. I zahtevajte da publikacije pažljivo prate sadržaj onoga što objavljuju.
Šta će se desiti sa infodemijom kada se završi sanitarna kriza?
Lažne vesti se dobro prodaju. Loše vesti se čitaju deset puta više nego dobre. U doba kriza, ovaj faktor se udvostručuje, jer mnogi ljudi traže informaciju ne brinući se previše o njenom izvoru. Zbog toga će biti teško pobediti u borbi protiv stvaraoca fejkova. Ali to je zadatak informativnih specijalista: da provere istinu i zaštite čitaoce od lažnih informacija.
Pročitajte još:
