U Americi i Velikoj Britaniji crni bilans svakodnevno raste zbog korona virusa – u Ujedinjenom Kraljevstvu u četvrtak je preminulo 938 ljudi, čime je ukupan broj žrtava prevazišao 7.000. Taj broj u SAD popeo se skoro na 17.000, što znači da su, po crnom bilansu, pretekle Španiju i približile se Italiji, koja broji oko 18.000 žrtava.
Mnoge države uvele su striktne mere za borbu protiv korone mnogo pre SAD i Velike Britanije, a stručnjaci su podeljenog mišljenja u proceni situacije.
Amerika i Velika Britanija protiv korone
Analitičar i advokat Branko Pavlović podsetio je da su Amerika i Velika Britanija, kao i druge zemlje, poput Holandije i Švedske, prvo pokušale da što pre steknu kolektivni imunitet, tako što su pustili da zaraza prođe kroz veći deo populacije mlađih od 50 godina.
Vrlo brzo, situacija sa koronom u tim zemljama se pogoršala, a Pavlović kaže da se Velika Britanija i Italija nisu nadale takvom razvoju situacije, zbog toga što u velikoj meri garantuju lečenje u privatnim bolnicama, čak više nego u Americi.
On smatra i da je Amerika precenila svoj zdravstveni sistem, ali dodaje da je bitan faktor to što je u pitanju novi virus, pa nije poznato kolika je, zapravo, stopa smrtnosti.
„Amerika je sigurno mislila da ima bolji zdravstveni sistem i da će moći bolje da odgovori. Tek za 10, 15 dana ćemo videti kakva će situacija biti tamo, jer će tada, po broju obolelih, biti u situaciji u kojoj se Italija ili Španija nalaze danas. Videćemo šta će biti sa njihovim sistemom, jer se primećuje da on popušta. Vidi se da smrtnost, u odnosu na broj obolelih, raste“, smatra Pavlović.
Privatno zdravstvo - problem
Po Pavloviću, problem u zemljama, čiji se zdravstveni sistem zasniva na privatnom zdravstvu, nije u nedostatku ljudstva ili sredstava za lečenje, već u tome što njima ne mogu da upravljaju.
„U ovom trenutku Amerika ima resurse, i respiratore i lekare, ali su oni u bolnicama koje nisu opterećene brojem zaraženih i ne mogu da ih prebace tamo gde im je sada potrebno. Prosto, zdravstvo koje je zasnovano na privatnom vlasništvu je neupravljivo u krizama kao što je ova i daje vrlo loše rezultate. Zato mislim da će sve te zemlje završiti mnogo gore nego, recimo, Srbija“, smatra naš sagovornik.
On predviđa još problema – sistem bi mogao da postane preopterećen, što bi dovelo do toga da oni koji imaju druge zdravstvene tegobe ne dobiju pomoć na vreme, a žrtava bi moglo da bude i ukoliko loša ekonomska situacija potraje.
Pritisak javnog mnjenja
Pavlović smatra da je zbog porasta preminulih pritisak na javno mnjenje postao preveliki, pa su zemlje poput SAD i Velike Britanije morale da promene strategiju i uvedu restriktivnije mere.
„Najveći problem je, u stvari, to što kreneš u jednom pravcu, pa onda zbog pritiska javnosti moraš da odustaneš i da se vratiš na nešto što su drugi radili od početka. Onda nisi ni tamo ni ovamo. Mi ne znamo kako će se to odvijati u drugom, trećem i ko zna kom talasu borbe protiv ovog virusa, tokom naredne dve godine, dok ne stigne vakcina“, ističe Pavlović.
S druge strane, dopsinik RTS iz Londona, Ivana Miloradović, tvrdi da u Velikoj Britaniji nije bilo nikakvog pritiska javnosti da se karantin uvede, već da je tamo, kao i u drugim zemljama, poput SAD i Švedske, povod za uvođenje striktnih mera bila studija Imperijalnog koledža iz Londona, koja je prognozirala veliki broj žrtava širom sveta.
„Meni je, kao novinaru, svakako, jasno da nam sve svetske vlade mnogo toga ne govore kako se ne bi stvarali strah i panika. Ali, u ovoj situaciji, u Britaniji, s obzirom na broj stanovnika, pogotovo na jugoistoku, situacija bi mogla da bude mnogo gora. Za sada čak ni bolnice nisu pune“, kaže Miloradovićeva za Sputnjik.
Ona potvrđuje da je u Velikoj Britaniji prvo vladalo mišljenje da je potrebno stvaranje kolektivnog imuniteta, koje je zastupao Univerzitet u Oksfordu, ali se sa pojavljivanjem studije Imperijalnog koledža, politika vlade promenila za 180 stepeni, što je dovelo do zatvaranja cele zemlje.
Britanija ne kasni s merama
Miloradovićeva smatra da Velika Britanija nije zakasnila u donošenju mera, pozivajući se na podatke o broju slučajeva na milion stanovnika, dajući im prednost u odnosu na podatke o ukupnom broju zaraženih u svetskim zemljama.
Kako navodi, Velika Britanija i Švedska imaju po nešto više od 800 zaraženih na milion stanovnika. Taj broj u Španiji je 3.261, u Italiji 2.306, a u Nemačkoj i Francuskoj više od 1.000.
„Švedska i Britanija sa ovim pomešanim pristupom, stvaranjem kolektivnog imuniteta, a zatim zatvaranjem cele zemlje, prema sadašnjim ciframa, bez obzira na ukupan broj zaraženih, u proseku uopšte nisu tako loše. SAD su otprilike u rangu sa Francuskom i Nemačkom. Rano je govoriti o tome koji pristup je bolji, a koji gori“, smatra Miloradovićeva.
Ona napominje da Velika Britanija tek sada ulazi u fazu koja bi trebalo da pokaže šta je zatvaranje donelo i šta bi tek trebalo da donese.
Kineski model bio rešenje
Kako Pavlović tvrdi, donošenje odluke o striktnim merama nije jednostavno, jer, iako se tako suzbija prvi udarac virusa, tek ostaje da se utvrdi kako će se iz tih mera izaći i nastaviti dalje.
On zato smatra da striktne restriktivne mere mogu da daju rezultat samo ako ih sprovodi ceo svet i da bi virus već bio suzbijen da su svi sledili primer Kine.
„Pošto se pokazalo da je Evropa, a sad i Amerika, potpuno nesposobna da na taj način reaguje, ulazimo u drugi ciklus problema, a to je – kako se uopšte izlazi iz ove izolacije i pada svih životnih i privrednih aktivnosti? Nemamo odgovor na to. Odgovori će tek morati da se traže“, istakao je sagovornik Sputnjika.
Po njegovom mišljenju, zemlje pogođene koronom treba da se ugledaju na Nemačku, u kojoj se, u poređenju sa Francuskom, umire skoro šest puta manje.
