Ovako Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije komentariše situaciju u Švedskoj, zemlji u kojoj do sada nije bilo restriktivnih mera u borbi sa korona virusom, a u svetlu najava švedskog premijera Stefana Lofvena da se ta zemlja mora pripremiti na to da „mrtve broji u hiljadama“.
Igrutinović podseća da je Švedska dosta stoički počela borbu sa korona virusom, oslanjajući se na logiku kolektivnog imuniteta. Taj pristup smo, kako kaže, u praksi videli još samo u Velikoj Britaniji, ali na svega nekoliko dana, dok Britancima nisu stigle drugačije studije koje su ih naterale da promene način delovanja.
Kolektivni imunitet — potpuno poražena ideja
„Sa druge strane, Švedska je do danas, ili bar do ovog vikenda, zadržala taj fleksibilniji pristup, u smislu da tamo nije bilo formalnih zatvaranja škola, da nema karantina, odnosno formalne naredbe za izolacijom. Oni naravno imaju vrlo snažne preporuke upućene javnosti koje su na liniji onoga što se dešava širom Evrope i kod nas, tj. i oni apeluju na građane da što više rade od kuće i da maksimalno smanje fizičke kontakte“, objašnjava Igrutinović.
U tom smislu govori se o tome da gotovo trećina zaposlenih u Stokholmu u suštini već radi od kuće, a da je frekvencija saobraćaja smanjena za 70 posto.
„Međutim, to je ostalo na nivou preporuka i to je ono što Švedsku razlikuje od većine država u Evropi – činjenica da su se oni oslonili na ono što se zove lična odgovornost, odnosno da građani sami shvate da će sprečiti širenje zaraze tako što će smanjiti fizičku komunikaciju sa drugim ljudima“, kaže Igrutinović.
Ipak, dodaje on, osetniji rast broja smrtnih slučajeva poslednjih dana (373 smrtna slučaja zabeleženo je u Švedskoj u nedelju), naročito u poređenju sa njihovim susedima poput Finske, Norveške i Danske, naveo je tamošnje vlasti da shvate da dosadašnji pristup borbi sa pandemijom ne daje rezultate i da će verovatno morati da ga promene.
„Vlada je za vikend nagovestila da će uredbama zabraniti ne samo veća okupljanja, koja su donekle već i zabranjena, već i da će zabraniti rad kafića, restorana i krenuti sa jednim strogim, imperativnim redukcijama, koje već vidimo u najvećem delu Evrope, a svakako i kod nas u Srbiji“, napominje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, primer Švedske je pokazao da ta prva ideja o ličnoj odgovornosti kao temelju za sprečavanje širenja virusa funkcioniše samo donekle, ali u suštini ne vrši posao na kratki rok.
„Takođe, ni ta ideja o kolektivnom imunitetu na kratki rok ne daje rezultate. Ona jeste ključno važna za naredni period od šest meseci ili godinu dana, odnosno dok ne dobijemo vakcinu za korona virus, ali nažalost, ne funkcioniše kada je reč o sprečavanju drastičnog skoka broja zaraženih i umrlih. Taj drastični skok obolevanja i smrtnih slučajeva opterećuje zdravstveni sistem u kome bi onda lekari ispadali iz stroja, a ljudi umirali po kućama od srčanog udara, jer nema ko da dođe da im pomogne. Dakle, čini mi se da su te ideje na političkom nivou temeljno poražene u zemljama poput Švedske, Sjedinjenih Američkih Država, pa i Velike Britanije“, ocenjuje Igrutinović.
Primat ekonomije nad ljudskim životima
Na pitanje šta je Šveđanima bio primarni motiv da se odluče za fleksibilne mere u borbi sa koronom i da li su opravdane pojedine kritike da su kontroverznim pristupom primat stavili na očuvanje ekonomije i privrednog razvoja, Igrutinović odgovara da je ekonomija sasvim sigurno imala uticaja.
„Kada ste na vlasti morate da brinete o tome ko će vam uplaćivati porez iz kojeg ćete isplaćivati plate, ali kada imate kolaps, otvarate se ne samo za ekonomsku krizu, već i za jednu vrstu legitimnih napada opozicije zašto niste više uradili. Međutim, ovde je u pitanju jedan panevropski ili kontinentalni problem, u kome malo koja zemlja ostaje pošteđena kako bolesti, tako i ekonomskog kolapsa. Naime, dramatičan pad u privredama Nemačke, Španije, Italije, Francuske apsolutno će da povući gomilu drugih zemalja ka dnu, uključujući i nas. Tu ne treba imati nikakvih iluzija“, kategoričan je Igrutinović.
Kako kaže, jasno je da su Šveđani razmišljali i o ekonomskom razvoju, ali se ipak postavlja pitanje kulturoloških obrazaca.
„Oni su stavili naglasak na ličnu odgovornost, na poverenje, na to da je dovoljno da vlada izađe sa preporukama koje bi podržali ekspertski paneli, a koji opet imaju snažan uticaj na rad ministarstava. Međutim, kako je zadnjih nekoliko nedelja brzo rastao broj zaraženih i umrlih, mnogo brže nego na primer u Srbiji ili većini zemalja istočne i jugoistočne Evrope, oni su došli pod pritisak dela javnosti. U tom smislu bilo je nekoliko javnih peticija, a jedna od najvećih je bila ona od oko dve hiljade naučnika, akademika i javnih ličnosti, čak je i predsednik Nobelove fondacije potpisao tu peticiju, u kojoj je kritikovana vlada zbog, kako oni misle, ’ležernog‘ pristupa i u kojoj su zahtevane strože mere vlade“, primećuje Igrutinović.
Pitanje je, kaže naš sagovornik na kraju razgovora za Sputnjik, u kakve su studije Šveđani gledali, kakvim su brojkama na početku raspolagali i šta su im njihovi naučnici govorili, u smislu kakvu progresiju bolesti mogu da očekuju.
„Čini se da se i kod njih bolest širila na sličan način kao u većini zemalja, maltene bez obzira na mere koje su preduzete. Međutim, kod njih su brojke osetno gore nego kod njihovih komšija, tako da će možda biti političke krize vlade u nekom narednom periodu, budući da opozicija nije oduševljena time da vlada donosi uredbe, već zahteva rad parlamenta, odnosno zakonodavni rad na ustrojavanju novih mera u borbi protiv virusa“, zaključuje Milan Igrutinović.
