Vreme je sezonskog gripa i prehlade, a u svetu ionako svaki dan umire oko 150.000 ljudi, od čega je oko dve trećine od uzroka povezanog s godinama, prenosi „Indeks.hr“.
Starost i bolest čine kovid 19 još smrtonosnijim, a to ne važi za sve zarazne bolesti
Dosadašnja istraživanja pokazuju da starost i loše zdravstveno stanje povećavaju rizik za smrtnost od kovida 19. Važno je istaći da to ne važi nužno za sve zarazne bolesti.
Većina epidemija gripa nesrazmerno više ubija vrlo mlade i vrlo stare, one s nerazvijenim i one s oslabljenim imunitetom, dok je stopa preživljavanja značajno viša u populaciji između. Španska groznica bila je gotovo dijametralno suprotan primer kovidu 19. Ona je odnela između 50 i 100 miliona života u svetu, a bila je značajno pogubnija za mlade nego što se očekivalo.
Pitanje o smrtnosti naročito je opravdano u kontekstu Italije
U Italiji je smrtnost od kovida 19 oko 10,8 odsto, a odnosi uglavnom najstariju populaciju.
Na temu identifikovanja pravih uzroka smrti objavljeni su brojni naučni radovi. Pre nekoliko dekada standardi za njihovo utvrđivanje još nisu bili najbolje usklađeni, a nije postojala ni odgovarajuća edukacija, pa su rezultati po zemljama odskakali. Jedna japanska studija u kojoj su analizirani podaci s početka veka, objavljena u časopisu „Džurnal of epidemilodži“, pokazala je da se uzrok smrti najčešće pogrešno prijavljivao upravo kada je u pitanju bila upala pluća. No ta studija je napravljena među vrlo starom populacijom, kojoj upala pluća često zna biti konačan uzrok smrti uz više propratnih bolesti.
Pre dvadesetak godina standardi i procedure za utvrđivanje glavnog uzroka smrti mnogo su bolje usklađeni, što je vrlo važno ljudima koji rade na zdravstvenim politikama, ali i lekarima i naučnima u farmaciji i farmaceutskim kompanijama kako bi se nalazile i pratile metode lečenja i njihovi ishodi.
Razlozi visoke smrtnosti u Italiji
Stručnjaci smatraju da za visoku stopu smrtnosti u Italiji postoji više razloga.
Pre svega, analize pokazuju da je virus daleko više zahvatio stariju populaciju nego u nekim drugim zemljama. U Italiji je prosečna dob pacijenata sa kovidom 19 do sada bila oko 62 godine, dok je velika većina onih koji su umrli starija od 60. U Nemačkoj je najviše obolelih između 15 i 59 godina.
Kao jedan od razloga za visoku stopu smrtnosti navodi se i činjenica da je Italija druga zemlja u svetu po starosti stanovništva. Takođe se pominje i veći broj pušača. Oko 24 odsto Italijana puši, dok je taj udeo u Velikoj Britaniji oko 15 odsto. Italija je takođe poznata po najvišoj stopi rezistencije na antibiotike u EU – čak trećina svih slučajeva smrti zbog rezistencije beleži se upravo u toj članici.
Način pripisivanja smrti
Neki stručnjaci smatraju da je važan i način na koji se smrt pripisuje. Naime, u Italiji se smrt pripisuje kovidu 19 i u slučaju da je oboleli umro od kombinacije više bolesti.
Ialijanski zvaničnici su prošle nedelje objavili da se za samo 12 odsto svih smrti koje se povezuju s kovidom 19 može utvrditi da je virus korona upravo bio uzrok.
Slično važi i za Španiju, u kojoj vlasti samo objavljuju koliko je osoba s potvrđenim kovidom 19 umrlo, bez ikakvih informacija o njihovom opštem zdravstvenom stanju.
Kako se utvrđuje uzrok smrti?
U takvim okolnostima može se činiti da je uzročna povezanost smrti s kovidom 19 kod starih i bolesnih ljudi upitna. No to baš i nije tako. Naime, ideja je da mrtvozornici ocenjuju bi li bolesnici poživeli duže da se nisu zarazili. Neki čovek može biti onkološki bolesnik, a zarazi se kovidom 19, stanje mu se pogorša i on umre. U takvom slučaju utvrđuje se je li kovid 19 glavni uzrok smrti, odnosno bi li pacijent samo s rakom mogao poživeti još koju godinu da se nije zarazio virusom.
Postoji baza „Healt for ol“ koja ima propisane indikatore, a njihov je interes da države, kada razmenjuju informacije, imaju istu definiciju i isti postupak u prikupljanju indikatora.
Kad se kaže da je neko umro od kovida 19?
Ta procedura izgleda ovako. Mrtvozornik dobija svu dokumentaciju i gleda koji je vodeći uzrok smrti. On uz sva stanja koja je bolesnik imao procenjuje šta je ključno doprinelo smrti. U okolnostima epidemije ne mogu se raditi temeljne obdukcije kakve se rade kada postoji neko neodgovoreno pitanje, a koje može imati jasne implikacije. Ako čovek umre naizgled zdrav u nekom okruženju, a porodica želi doznati uzrok jer sumnja da je možda otrovan ili je bio zanemarivan, svakako će se uraditi obdukcija.
U slučaju pandemije kovida 19 više je država preporučilo da se ne rade obdukcije pacijenata za koje je dokazano da su pozitivni na virus jer su rizici za ljude u okolini veći od koristi koje bi se dobile tom informacijom. U takvim okolnostima besmisleno je da se istražuju i upisuju svi mogući drugi simptomi.
Osim toga, danas kliničari imaju dovoljno kliničkih znakova koji su specifični i povezani s kovidom 19 da bi znali je li kovid 19 glavni problem. Kada postoje odgovarajući simptomi i kada postoji potvrda za kovid 19 testiranjem. To je kliničarima dovoljno da zaključe da je kovid 19 bio uzrok smrti.
Ialijansko udruženje biotehničara objavilo je grafikon koji jasno pokazuje da je broj obolelih i umrlih od korona virusa mnogostruko veći od brojeva u epidemiji sezonskog gripa 2018/2019. To se nikako ne može zameniti s uobičajenim stanjem za vreme sezonskog gripa i prehlade.
Mogućnost za greške je vrlo mala
Mnogi se pitaju može li se ipak dogoditi da neko ima blage simptome kovida 19, a da smrt od nekog drugog uzroka, na primer, zastoja srca ili karcinoma, bude pripisana virusu korona.
Kratak odgovor je da se tako nešto teško može dogoditi. Naime, većina ljudi koji umiru od kovida 19 ima respiratorne probleme i zastoje disanja. Kada neko umre zbog infarkta ili moždanog udara na neurohirurgiji, mrtvozornik sigurno neće upisati da je umro od kovida 19 samo zato što je bio pozitivan na testu.
Sama činjenica da teško oboleli odlaze na lečenje u respiratorne centre i da su im potrebni respiratori govori da je zastoj primarno vezan uz pluća. Glavni simptom je teška progresija bolesti, odnosno teški akutni respiratorni sindrom.
Velika većina smrti u pandemiji neće biti pogrešno prippisana
Dakle, možemo zaključiti da u velikoj većini slučajeva u ovoj pandemiji smrt neće biti pogrešno pripisana. Naravno, pritom je teško tačno znati koliko bi još ljudi koji su umrli dugo poživeli da se nisu razboleli. No to što svi moramo jednom umreti ne znači da je svejedno hoće li se to dogoditi pre ili kasnije.
Blagodat dugog života stečena razvojem civilizacije, tehnologije i nauke nije neki besmisleni luksuz. Ljudi su ljudi i po tome što su uspeli da produže život nakon što je on ispunio esencijalnu biološku funkciju razmnožavanja i podizanja potomstva. Štaviše, brojna istraživanja pokazuju da krivulja sreće, nakon što je počela padati u mladosti, opet raste od pedesetih godina nadalje.
Konačno, povezivanje određenih činilaca kao uzroka smrti ili uzroka koji doprinosi smrti na temelju skraćenja života ne vredi samo za kovid 19. Postoje brojne druge stvari koje nas ubijaju, neke vrlo polako i neprimetno. Evropska agencija za prirodnu sredinu procenjuje da samo u Evropi godišnje oko 500.000 ljudi prerano umre zbog zagađenog vazduha. Zagađeni vazduh pritom ne mora biti konačan uzrok smrti, no postoje načini kojima se dolazi do procene da su smrti preuranjene zbog njega.
U slučaju kovida 19 veza je svakako još jasnija.
