Srpski narod pripada južnjačkoj grupi naroda koju stručnjaci ocenjuju nedisciplinovanom u suočavanju sa izazovima koji im se nameću. U ovu grupu spadaju i Italijani čije ponašanje je i sam premijer te zemlje okrivio za eskalaciju epidemije koronavirusa koja je poprimila ogromne razmere u ovoj zemlji.
I u Srbiji su do danas klubovi i tržni centri bili puni, a noćni život nije jenjavao ni kada su se pojavili prvi pacijenti zaraženi koronavirusom.
Srbi u krajnostima – od „lako ćemo“ do panike
„Činjenica je da smo mi kao generalno mediteranski, južnjački narodi nedisciplinovani. Nismo skloni da imamo samodisciplinu, uvek nekako olako držimo da se loše stvari neće dogoditi. Ta jedna naivnost kao crta mentaliteta je sigurno prisutna. A onda kada se opasnosti događaju skloni smo takođe i panici, odnosno ponašanju koje je preterano. Idemo iz krajnosti u krajnost. Sa jedne strane olako držimo da ni do kakve nesreće neće doći, a onda kada nam se učini da su sve stvari izmakle kontroli podležemo panici“, objašnjava sociolog Vladimir Vuletić za Sputnjik.
Skloni smo takođe, napominje on, da gledamo na stvari sa jednom dozom sudbinskog, ističemo značaj da mnogo toga ne zavisi od nas, nego: „Ako je volja Božja da se nešto desi, desiće se, ako nije neće“.
Vuletić je uporedio mentalitete južnih i severnih Evropljana na primeru suočavanja Italijana i Nemaca sa ovom bolešću:
„Samim pogledom na slučaj Nemačke i Italije već nam je jasno otprilike kako i na koji način se ljudi u Nemačkoj, odnosno Italiji suočavaju sa ovim problemom i kakve su onda razmere epidemije. U Nemačkoj je tako da se zaista ne može prekinuti svaka vrsta života, ali sve ono što se tamo dešava deluje mnogo manje ozbiljno nego u Italiji“.
Crni humor u reagovanju na opasnosti
Psihološkinja Aleksandra Janković na sličan način objašnjava srpski mentalitet:
„Ono što je svakako naša osobina je da u većini opasnih situacija reagujemo tako što ih na neki način negiramo. A onda razvijamo i specifičan crni humor u vezi sa tim. S jedne strane to je naravno loše, zato što dovodi do otpisivanja onoga što je realna preporuka i što je realno važno, a sa druge upravo ti naši mehanizmi verovatno čine da se smanji stepen zabrinutosti i panike. Mi reagujemo po principu „svakog čuda tri dana dosta“, pa se posle nekog vremena podigne atmosfera i uznemirenost postoji, ali će s vremenom to jednostavno da jenjava i da prolazi“.
Jankovićeva je istakla da je u vezi sa koronavirusom najupadljivije neprestano insistiranje na održavanju lične higijene i pranje ruku. Tako, kaže ona, dolazimo u situaciju da shvatimo da jedan veliki broj ljudi zapravo uopšte ne pere ruke i da ih na to treba podsećati, tako da to postaje stvar koja bi očigledno trebalo da bude deo jedne kontinuirane kampanje i nezavisno od ove situacije.
Pouka da promenimo ponašanje
„Kao i svi južnjački narodi, mi imamo taj lični prostor koji je daleko manji. Ne pravimo neku veliku distancu u odnosu na drugu osobu za razliku od severnjaka čiji je lični prostor sam po sebi veći. Oni i kada stoje u redu naprave razmak koji deluje bezbednim. Mi imamo tendenciju da se zbijamo i da se zguramo, onda to neprekidno ljubljenje, ništa se ne smatra nenormalnim. Tako na primer osoba koja je samo prehlađena dođe u posetu nekome ko je imuno kompromitovan tek da bi iskazala svoju brigu, i na taj način zanemaruje da briga podrazumeva i to da vodite računa da vaše zdravstveno stanje ne ugrozi druge ljude“, upozorava naša sagovornica.
Prema mišljenju Jankovićeve, koliko god da je situacija oko pojave i širenja korona virusa u Srbiji strašna zbog svih mogućih ljudi koji bi oboleli ili čak i umrli, možda je ovo poruka za sve nas da promenimo svoj način života i ponašanja, da budemo odgovorniji prema sebi ali i prema drugima.
