Vlada Srbije donela je odluku o privremenoj zabrani ulaska u Srbiju stranih državljana iz zemalja u kojima je korona virus najviše raširen. Reč je o onima iz pojedinih provincija Kine, Južne Koreje, Irana i delova Švajcarske, sa područja gde je koronavirus raširen.
Za razliku od građana, roba može preko granice
Direktor sektora za analitiku i usluge Privredne komore Srbije (PKS) Bojan Stanić kaže da se ta odluka ne odnosi na promet robe koja se i dalje bez većih smetnji odvija od kako je koronavirus prvo zapljusnuo pojedine delove Kine.
On za Sputnjik objašnjava da je PKS gotovo na dnevnom nivou u kontaktu sa firmama, ali da ograničenja u protoku robe i većih zastoja u ekonomiji nema.
Ni najnovija odluka vlade Srbije o privremenoj zabrani ulaska u Srbiju za strane državljane koji dolaze iz Italije, pojedinih provincija Kine, Južne Koreje, Irana i delova Švajcarske, sa područja gde je koronavirus raširen, se, kako kaže, ne odnosi na promet robe.
„Do sada, zaključno sa ponedeljkom nismo imali alarmantnih situacija, osim one da Fijat ima određene obustave jer neke komponente ne mogu da stignu iz Kine“, ističe sagovornik Sputnjika.
Prema informacijama koje dobijaju od samih firmi, njih svrstavaju u dve grupe.
„Oni koji su vezani za uvoz iz Kine na polugodišnjem ili godišnjem nivou još imaju zaliha i funkcionišu normalno i veruju da će se do sledeće nabavke situacija stabilizovati. Ima, međutim, i onih koji su kontinuirano vezani za Kinu i njima kasne isporuke, ali oni kažu da je to ipak u nekim prihvatljivim rokovima koji mogu da se tolerišu jer je u pitanju kašnjenje od dve nedelje ili mesec dana“, objašnjava Stanić.
Sagovornik Sputnjika precizira da promet sa Kinom nije stao, ali da funkcioniše otežano jer ljudi, pre svega, imaju problem u samoj komunikaciji jer se sporije odgovara na mejlove, ili nema odgovora na telefonske pozive. Napominje, međutim, da Kinezi od početka epidemije uopšte nisu zatvarli granice za protok robe i ona se uglavnom u najvećoj meri transportuje morskim putem.
Italija – briga za privrednike
Stanić, međutim, kaže da privrednike posebno brine Italija zato što je to posle Nemačke naš najveći spoljnotrgovinski partner i naše veliko izvozno tržište. Trgovina, međutim, nije stala.
„Iako postoje određena ograničenja kada je u pitanju stanovništvo u Italiji, granice su otvorene. I italijanska vlada je rekla da će čak i u regionima koji su najviše pogođeni zarazom ekonomija i dalje biti funkcionalna“, podseća on.
Sa poteškoćama su, kako kaže, generalno suočene firme koje posluju u oblasti turizma i saobraćaja, ali da to nije najveći problem.
„Ono što je glavni problem je što se poslovni događaji otkazuju, a upravo na njima se dogovaraju nove isporuke, nove nabavke i što će uticati na buduće poslovanje. Čak se i u Srbiji otkazuju određeni poslovni događaji. Mi iz Privredne komore smo imali više događaja zakazanih u martu u inostranstvu koji su otkazani, poput onih u Nemačkoj, Finskoj, u Italiji“, kaže stručnjak PKS.
Na pitanje, postoje li dodatne procedure i provere na granici kada je u pitanju trgovina, on odgovara da su privrednici generalno obazrivi, pogotovo u izjavama. Ne žele ni da izlaze sa procenama na kratak rok.
„Za sada alarmantnih situacija nema, ali i kada se pogleda globalni nivo i najveći proizvođači, posebno u auto industriji, uglavnom ćute. Hoće da sačekaju da prođe određeno vreme, a ima još mesec dana do isteka prvog kvartala, da bi mogli da vide kako bi sve ovo moglo dalje da utiče“.
Stanje redovno
Na pitanje ima li nekih okvirnih podataka o tome da li je smanjen obim prometa i spoljnotrgovinske razmene od kako je krenuo koronavirus, pa i stigao u Evropu, Stanić kaže da će podatke za februar imati tek na kraju marta.
U januaru je, kako napominje, bila sasvim normalna situacija, a do širenja virusa u Evropi, prvenstveno u Italiji, došlo je tek u februaru. Po rečima poivrednika situacijija je za sada uobičajena, osim kašnjenja određenih komponenti koje stižu za proizvodnju, kaže stručnjak PKS.
On zaključuje da je od zemalja koje su visokorizične, Kina najznačajnija karika u globalnom lancu snabdevanja, ali dodaje da je za nas Italija najveći problem.
„Ako gledate malo pesimističniji scenario, ako se to što se desilo u Italiji dogodi i drugim zemljama koji su nosioci evrozone vrlo je moguće da je evrozona ove godine na rubu recesije. Samim tim to može da se odrazi i na privredu Srbije koja je svakako zavisna od spoljnotrgovinskih odnosa sa EU jer se dve trećine trgovine odvija sa njom. Plus je to i vodeći investitor“, upozorio je Stanić.