Povodom jubileja, list „Crvena zvezda“, glavno izdanje Oružanih snaga Rusije, objavio je intervju sa komandantom Strateških snaga, general-pukovnikom Sergejom Karakajevom, u kojem je on govorio o trenutnim strateškim snagama i perspektivama za njihov razvoj.
Čime raspolažu ruske trupe koje slave jubilej
Karakajev je istakao da raketnom kompleksu „Vojvoda“ za sada nema ravnih u svetskoj praksi proizvodnje raketa, a kompleks „Sarmat“ koji je Rusija napravila kao zamenu za „Vojvodu“, neće zaostajati za svojim prethodnikom, nego će ga po mnogo čemu nadmašiti.
Šta je prednost ovih raketa? One su opremljene motorima na tečno gorivo koji im u startu omogućavaju maksimalno ubrzanje, što je važno iz više razloga:
- Prilikom poletanja rakete po plamenu raketnog motora moguće je tačno odrediti njenu lokaciju i uništiti je.
- Uništavanje rakete u startu dovodi do uništavanja svih njenih bojevih glava (a njih može biti više od deset).
- Dakle, što interkontinentalna balistička brže raketa poleti, sigurnija je njena odbrana od naprednih sistema protivraketne odbrane protivnika.
Ruska raketa napravljena u Ukrajini
„Vojvoda“ je, naravno, dosta stara raketa, nastala na prelazu iz devete u desetu deceniju 20. veka. Tvorci raketa R-36M2, Konstruktorski biro „Južni“ sada je inostrano preduzeće sa sedištem u Ukrajini. Nakon prekida nekad prilično čvrstih vojno-tehničkih veza 2014. godine, održavanjem „Vojvode“ koji je u službi Strateških raketnih snaga Rusije, počeo je da se bavi ruski Državni raketni centar „Makejev“ na Uralu. Ovaj centar je vodeće preduzeće za izgradnju nove teške balističke rakete „Sarmat” i ima najviše iskustva u radu sa raketama na tečno gorivo (upravo ovde su napravljene dosta efikasne rakete ovog tipa za podmornice SSSR-a i Rusije). Održavanje „Vojvode“ u radnom stanju zagarantovano je do 2024. godine. Očekuje se da će upravo tada, od 2022. do 2024. godine, početi prelazak na raketu „Sarmat“, navodi Dmitrij Kornjev u svom autorskom tekstu.
Uskoro nova raketa
Kakva je situacija sa gradnjom rakete „Sarmat“? U 2017. i 2018. godini uspešno je obavljeno prvih nekoliko lansiranja prototipova raketa. Pri lansiranju je korišćena raketa sa motorom prvog stepena, a sa nepunim rezervoarom za gorivo i maketom ostalih stepena i borbenog tereta. Početak kompletnih testiranja rakete „Sarmat“ planiran je za kraj 2019. godine. Probni let „Sarmata“ biće sproveden u toku naredne dve godine, nakon čega će početi serijska proizvodnja i razmeštanje novih raketa. Pripremni radovi za njihov prijem u službu Strateških ratnih snaga RF već su u toku, opremaju se raketne baze i obučavaju pripadnici raketnih jedinica.
„Sarmat“ uništava sve ciljeve
„Sarmat“ će nositi dve vrste korisnog tereta: najmanje 10 konvencionalnih bojevih blokova sa termonuklearnim punjenjem srednje snage, kao i nekoliko hipersoničnih bojevih glava tipa 4202 „Avangard“. Ovakva vrsta borbenog naoružanja omogućava uništavanje najvažnijih ciljeva: komandnog punkta, vojne baze strateških nuklearnih sila, centra protivraketne odbrane. Prema ruskoj vojnoj doktrini, ove rakete su garant uzvratnog raketno-nuklearnog udara, jer se mogu koristiti u uslovima kada nuklearno bombarduju startne pozicije tih raketa.
Sovjetske rakete odlaze u prošlost
Glavni komandant Strateških raketnih snaga RF u intervjuu za „Crvenu zvezdu” pomenuo je da se očekuje potpuno obnavljanje arsenala interkontinentalnih raketa i da će rakete sovjetske izrade postati deo prošlosti.
Zaista, ovaj proces je u toku. U najskorije vreme očekuje se kompletna zamena već dosta starih mobilnih raketa „Topolj“ najmodernijim raketama „Jars“. Po svemu sudeći, Strateške raketne snage RF imaju još samo nekoliko pukova sa raketama „Topolj“ koji su još uvek u službi. Dostupni izvori ne daju tačnu informaciju o ovoj zameni, ali upravo u periodu od 2020. godine do 2021. godine očekivao se kraj garancijskih obaveza za raketu „Topolj“.
Pored „Vojvode“ i „Topolja“, u sastavu Strateških raketnih snaga Rusije ostalo je još nekoliko desetina starih raketa na tečno gorivo UR-100N UTTH baziranih u silosima. Na bazi takve rakete u decembru 2019. godine započeto je raspoređivanje prvog raketnog kompleksa sa hipersoničnom bojevom glavom „Avangard“, ali će stare UR-100N UTTH biti, po svoj prilici, zamenjene raketama baziranim u silosima „Jars“, „Jars-S“ i „Jars-M“. Pretpostavlja se da će se to dogoditi u naredna četiri meseca.
Stoga se očekuje da do 2025. godine 100 odsto raketnih kompleksa, koji su u službi Strateških raketnih snaga Rusije, budu savremene ruske proizvodnje.
Kako sakriti rakete od neprijateljskih satelita
U sastav Strateških raketnih snaga RF danas ulaze tri raketne armije, 12 raketnih formacija, od kojih su četiri stacionarne divizije sa lansiranim rampama i osam mobilnih sa pokretnim raketnim kompleksima. Osim toga, Strateške snage imaju i dva probna poligona, koji su po pravilu u senci informacija o interkontinentalnim balističkim raketama, a ne bi trebalo.
Prvi od njih, poznat kao „Kapustin Jar“, nalazi se na jugozapadu Rusije i sa punim pravom ga smatraju „kolevkom“ sovjetske raketne tehnike. Ovde je testirana prva sovjetska raketa R-1, kopija nemačke V-2. U današnje vreme na poligonu Kapustin Jar se održavaju probna lansiranja interkontinentalnih raketa, modernizovanih po projektu „Topolj-E“. Reč je o tome da se uz pomoć „Topolja“ korisno opterećenje ne testira radi sebe, već zbog savremenijih raketa. Na taj način se zastareli „Topolj“ istovremeno i koristi i pomaže da se napravi korak napred u proizvodnji raketa.
Lansiranja se vrše na takozvanoj „unutrašnjoj ruti“ — od Kapustinog Jara do poligona Sari-Šagan koji je udaljen 2.000 kilometara i nalazi se u Kazahstanu, a Rusija ga iznajmljuje od svojih suseda.
Testiranje raketa na ovoj ruti ne mogu pratiti strane radarske ili optičke stanice. Staza se nadzire samo sa satelita, a vreme poletanja je poznato, tako da se može naći „pauza“ kada niko ne može da prati lansiranje.
Ciljevi u Tihom okeanu
Na poligonu Sari-Šagan vrše se probe protivraketnih sistema i njihovih komponenata i upravo ovde se nalaze sva neophodna sredstva za praćenje testiranja strateških raketnih bojevih glava u završnom delu njihovog leta.
Treba podsetiti da se pored pomenutih poligona mnogobrojna probna lansiranja u interesu Strateških raketnih snaga izvode i sa lokacija koje formalno pripadaju drugim vojnim jedinicama. Upravo sa njih je moguće lansirati interkontinentalne balističke rakete u maksimalnom dometu u nekim oblastima Tihog okeana.
