Zahvaljujući reputaciji „narodnog gradonačelnika“, Luškov je bio popularan ne samo u prestonici Rusije, nego i u celoj državi.
„Tužna vest o smrti Jurija Mihajloviča Luškova. Predsednik Vladimir Putin uputio je telegram saučešća porodici Jurija Mihajloviča i izrazio duboko saučešće. Znate da su oni nekoliko godina radili faktički zajedno, a predsednik je uvek cenio Luškovljev doprinos razvoju ne samo gigantske metropole kao što je Moskva, već razvoju naše zemlje u celini, naše ekonomije i naše privrede. Oni su imali veoma tople i konstruktivne odnose“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Aktuelni gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin obavestio je svoje pratioce na Tviteru o Luškovljevoj smrti.
„Preminuo je Jurij Mihajlovič Luškov. Iskreno mi je žao što nas je napustio taj energični, pozitivni čovek, koji je bio na čelu Moskve u teškom postsovjetskom periodu i koji je mnogo učinio za Moskvu i njene stanovnike. Moje saučešće rodbini i prijateljima“, napisao je Sobjanin.
Kako je saopšteno, Luškov će biti sahranjen na Novodevičjem groblju.
Stupanje na dužnost
Jurij Luškov, koji je po zanimanju bio hemijski inženjer, nalazi se na dužnosti gradonačelnika Moskve rekordnih 18 godina — od 1992. do 2010. godine.
Došao je na čelo jednog od najvećih gradova u svetu zajedno sa prvim demokratskim gradonačelnikom Moskve Gavrilom Popovom, a kasnije je sam obavljao tu dužnost.
Bivši gradonačelnik je postao poznat po svom energičnom upravljanju i uspeo je da učini mnogo toga za razvoj Moskve. Tokom njegovog mandata aktivno su se razvijala mala i srednja preduzeća, kao i urbana gradnja, a u njegovo vreme je podignut i Hram Hrista Spasitelja u Moskvi.
Ranije je Luškov u intervjuima govorio da se prvi predsednik Rusije Boris Jeljcin „od samog početka negativno odnosio prema gradnji Hrama“.
„Dobrovoljni prilozi Moskovljana su bili oporezovani, a ja sam molio Jeljcina da to ukine kako bi sav novac išao na gradnju Hrama. Međutim, on je odbio. Jeljcin me je kasnije sam nazvao, početkom 1999. godine, i tražio da ne žurim sa otvaranjem Hrama. Kazao sam da to ne mogu da učinim, jer mnogi Moskovljani iščekuju taj događaj“, ispričao je Luškov.
„Dobar domaćin“
Političar se aktivno bavio i razvojem saobraćajne infrastrukture u Moskvi. Dok je bio na dužnosti izgrađen je Treći prsten metroa. Luškov je u to vreme prvi počeo da se pojavljuje na gradilištima.
Zahvaljujući tom usrdnom zalaganju, Luškovu su pripisali izraz „dobar domaćin“. To je podrazumevalo da Luškov nema političkih ambicija, ali to nije bilo tako.
Zamenik predsednika Komiteta Državne dume za bezbednost i borbu protiv korupcije Aleksandar Hinštejn, povodom Luškovljeve smrti, rekao je da je zajedno sa njim nestala i cela jedna epoha.
Natalija Poklonska, zamenica predsednika Komiteta Državne dume za međunarodna pitanja, priseća se bivšeg gradonačelnika Moskve kao istinskog ruskog patriote i građanina.
Prema njenim rečima, Luškov je uvek podržavao Krim i pomagao je njegovim stanovnicima kako rečima, tako i delima. Na svom nalogu na Telegramu ona je napisala da se Luškov nije plašio da ide protiv gomile. Takođe je govorio o vraćanju Sevastopolja, kada su mnogi to smatrali nemogućim, podsetila je ona.
Junak narodnih anegdota
U prvim godinama svog mandata, Luškov je bio pristalica predsednika Rusije Borisa Jeljcina, ali između njih je bilo mnogo skrivenih sukoba. Sredinom devedesetih godina prošlog veka Luškova je aktivno podržavala grupa „Most“ na čelu sa tadašnjim oligarhom Vladimirom Gusinskim, koji je bio u neprijateljskim odnosima sa Kremljem.
Iako je Luškov bio pristalica levog centra, nije želeo da na čelo države dođe komunista Genadij Zjuganov, pa je na izborima 1996. godine podržao Jeljcina.
Kasnije je Luškov počeo da kritikuje Jeljcina — iako indirektno — i priključio se partiji levog centra „Otadžbina — cela Rusija“.
Sve do sredine devedesetih 20. veka godina Luškov je uživao ogromno poverenje i naklonost Moskovljana, što mu je obezbeđivalo pobedu na izborima. Zahvaljujući svojoj jednostavnosti, neposrednosti u odnosu sa građanima i šarmu postao je junak brojnih anegdota, a njegove figurice u kapi i kaputu mogle su se kupiti u suvenirnicama.
U anegdotama su se često spominjale pčele i med — Luškov je bio strasni pčelar, u ruskoj prestonici je organizovao izložbe meda, a niska cena i veliki izbor su privlačili penzionere. Oni su govorili lepo o gradonačelniku i zbog nevelikih, ali redovnih „Luškovljevih dodataka“.
Međutim, stanovnike prestonice je počela da nervira ljubav njihovog gradonačelnika prema gigantomaniji — posebno prema delu poznatog vajara Zuraba Ceretelija, sa kojim se Luškov družio. Moskovljani su sa neprijateljstvom dočekali postavljanje spomenika Petru Velikom u živopisnom delu prestonice.
Luškovljeva supruga, preduzetnica Elena Baturina takođe je kritikovana. On je imala sve veći poslovni uticaj u sferi građevinarstva, a prema magazinu „Forbs“ ona je 2018. godine ponovo dospela na prvo mesto najbogatijih žena u Rusiji.
Konflikt sa Medvedevom
Luškov je podneo ostavku na mesto gradonačelnika Moskve 2010. godine, a razlog je bio konflikt sa tadašnjim predsednikom zemlje Dmitrijem Medvedevom. Predsednik je bio nezadovoljan zbog ponašanja gradonačelnika, koji se, prema njegovom mišljenju, nije mogao izboriti sa posledicama smoga u gradu. U to vreme se Luškov nalazio izvan Moskve. Medvedev ga je uklonio sa dužnosti zbog „gubitka poverenja“.
Poslednje godine života Luškov je provodio u Kalinjingradskoj oblasti, gde se bavio pčelarstvom i poljoprivredom — uprkos godinama, sam je obavljao mnoge poslove, a često je pozivao u goste novinare i prijatelje.
Prema rečima predsednika Komisije Dume Moskve za kulturu i masovne komunikacije Jevgenija Gerasimova, postoji mogućnost da Jurij Luškov dobije svoju ulicu u Moskvi.
„Jurij Mihajlovič Luškov je mnogo učinio i zaslužuje da se po njemu nazove ulica. Bilo bi ispravno ovekovečiti sećanje na našeg gradonačelnika, koji je toliko vremena radio u prestonici i koji je mnogo toga učinio za Moskovljane. Duma Moskve će najverovatnije razgovarati o tome i doneti ispravnu odluku“, kazao je Gerasimov.
