Mihail Galjperin, zamenik ministra pravde Rusije, dodat je na veb-sajt „Mirotvorac“ u zloglasnu bazu podataka koju su pokrenuli ukrajinski „aktivisti“ uz podršku vlade krajem 2014. godine, sa zadatkom da navedu „neprijatelje Ukrajine“ i obznane njihove lične podatke.
Galjperin je dodat u bazu ovog portala nakon što je pred Evropskim sudom za ljudska prava odbacio tvrdnje Ukrajine o navodnom kršenju ljudskih prava na Krimu od strane Rusije.
Ovaj slučaj, koji je sud u Kijevu pokrenuo 2014. godine, tražio je od Evropskog suda da donese presudu po nizu pitanja, a među njima i tome da li je Rusija „kontrolisala“ Krim krajem februara 2014. godine, a pre referenduma na Krimu 16. marta 2014. godine.
Referendum održan nakon Majdanskog puča u februaru 2014, koji je zbacio izabranu vladu te zemlje i bio praćen porastom nacionalističkih elemenata, rezultirao je većinskim glasanjem pretežno ruskog stanovništva na Krimu u korist prisajedinjenju Rusiji.
„Mirotvorac“
Portal „Mirotvorac“ došao je na zao glas zbog objavljivanja privatnih informacija osoba koje oni vide kao „neprijatelje Ukrajine“, uključujući kućne adrese i brojeve privatnih telefona. Godine 2015. bivši ukrajinski parlamentarac Oleg Kalašnjikov i novinar Oles Buzina ubijeni su u Kijevu nakon što je „Mirotvorac“ objavio njihove podatke, dok se mnogi drugi ljudi suočavaju sa bezbrojnim pretnjama i pokušajima zastrašivanja.
Reporteri bez granica i Komitet za zaštitu novinara tražili su od tadašnjeg predsednika Ukranije Petra Porošenka da javno osudi kampanju zastrašivanja, ali bez uspeha.
Sa svoje strane, „Mirotvorci“ su tražili od ukrajinskih vlasti da sagledaju Galperinove izjave na Evropskom sudu kao „svesna dela protiv nacionalne bezbednosti Ukrajine, mira i bezbednosti čovečanstva i međunarodnog pravnog poretka, kao i druga kršenja zakona“.
Iste te optužbe „Mirotvorac“ je podigao i protiv britanskog advokata Majkla Svejnstona, rukovodioca grupe pravnika koji su pripremali stavove Rusije na saslušanjima u Evropskom sudu za ljudska prava po pitanju Krima. Međutim, njemu su pripisali i „napad na suverenitet i teritorijalnu celovitost Gruzije“.
„Politika straha“
„Nažalost, ovo je još jedan primer fašističke politike straha koju koriste određeni delovi aktuelnih ukrajinskih vlasti“, rekao je Alan Bejli, politički komentator i aktivista iz Velike Britanije.
„Svako ko se usudi da javno i kritički govori o ukrajinskim vlastima, podložan je tome da bude dodat bazi tog portala i da njegovi privatni podaci budu izloženi pogledu javnosti, koja sasvim sigurno uključuje ljude koji im žele zlo. Naravno, javne ličnosti poput Rodžera Votersa su na ovoj listi u bazi, tako da bilo koji zvaničnik koji govori protiv ukrajinske politike, postaje meta“, rekao je on.
On je i istakao da su „mnoge evropske zemlje i međunarodna tela zahtevali od Ukrajine da uništi ovu veb-bazu“, a da je Ukrajina to odbila, što je jasan znak da je to politika koju je ta država usvojila.
