Međunarodna grupa naučnika pratila je tokom godinu dana kako mikroorganizmi postepeno naseljavaju novu bolnicu pri Čikaškom univerzitetu. Prva svedočanstva o broju bakterija i mestima na kojima se šire, istraživači su počeli da prikupljaju dva meseca uoči otvaranja bolnice. Tada su u zdanju bile samo dve vrste mikroba — acinetobakter i pseudomonas, koje obitavaju na podu i u vodi.
Bakterijska kolonizacija
Već nakon deset meseci od otvaranja, u bolnici je bilo nekoliko stotina vrsta mikroorganizama, među kojima je najviše bilo stafilokoka, streptokoka i korinebakterija (izazivač difterije). One su bile svuda — na plafonu, na zidovima, na nameštaju i tehnici, kao i na odeći i koži pacijenata. Većina bakterija je preživljavala bez obzira na svakodnevnu dezinfekciju bolničkih prostorija.
Sastav različitih vrsta mikroba u bolnici se stalno menjao. Ljudi su na koži i odeći unosili mikroorganizme koji su veoma brzo zaposedali sve bolničke površine. Najnaseljenije bakterijama su bile kvake na vratima, kompjuterski miševi i tastature. Među bakterijama koje izazivaju bolesti našle su se čak i one koje neretko ostaju otporne na antibiotike — zlatna i epidermalna stafilokoka.
Mikrobi su nam nadohvat ruke
Prema istraživanju kanadskih naučnika, nema ničeg prljavijeg od gelendera, dugmića u liftu i kvaka na vratima. Čak su i toaleti nekoliko puta čistiji. Na dugmićima u liftovima ima 61 odsto patogenih mikroorganizama, dok ih u toaletima, prema istraživanju kanadskih naučnika, ima 43 odsto.
Na kvakama se naseljavaju praktično sve vrste bakterija i virusa koji izazivaju bolesti. Kada su mikrobiolozi Vusterskog politehničkog instituta pregledali pod mikroskopom 27 kvaka na teritoriji studentskog grada, pronašli su 1.323 bakterijske kolonije, ne računajući viruse!
Do sličnih podataka došli su i britanski epidemiolozi. Istina, oni su otkrili i da količina i patogenost mikroorganizama veoma zavise od oblika kvake i od materijala od kog je napravljena.
Najviše patogenih bakterija naseljava velike, nepokretne kvake na vratima koja se otvaraju ka unutra, a najmanje na bakarnim kvakama. Bakar i njegove legure mogu da se koriste kao sredstvo za borbu protiv opasnih patogena, a bakarne kvake mogu da se izbore čak i s meticilrezistnentnom zlatnom stafilokokom, koja kod ljudi izaziva sepsu i upalu pluća.
Patogeni koji nas prate svuda
„Mesto koje je najnaseljenije mikrobima uvek nosimo sa sobom. To je mobilni telefon. Koristimo ga veoma često, uzimamo i čistim i prljavim rukama, stavljamo na najrazličitije površine — pored hrane, u toalet. Mobilni telefon obiluje mikrobima, među kojima je više nego dovoljno patogenih. To su, pre svega, izazivači raznih stomačnih infekcija. Na primer, ešerihija koli ili norovirusi i rotavirusi. Na telefonu se mogu naći i izazivači gripa i drugih respiratornih infekcija“, kaže vodeći stručnjak za laboratorijsku dijagnostiku u Centru za molekularnu dijagnostiku u Moskvi Mihail Lebedev.
Prema istraživanju američkih mikrobiologa, na ekranima savremenih „pametnih“ telefona živi gotovo sedam hiljada vrsta bakterija. Preovlađuju stafilokoke, streptokoke i korinebakterije. Na smartfonu se, po pravilu, može naći do 80 procenata mikroorganizama koji se u datom trenutku nalaze na rukama njegovog vlasnika.
Na kompjuteru je još više bakterija. Prema istraživanjima stručnjaka, tastature su stotinu puta zagađenije od sedala na ve-ce šolji, jer se na njima mogu naći i stafilokoke, i enterokoke, otporne na antibiotike. Na gedžetima koji pripadaju ženama ima, pritom, znatno više mikroorganizama nego kod onih koje nose muškarci.
Zašto ne dođe do masovne zaraze
„Uvek je važno voditi računa o higijeni: prati ruke, ne stavljati gedžete na sto pored hrane. Krajem dana treba obrisati telefon. Istina, treba razumeti: šta god da preduzmemo, nikada nećemo obezbediti stoprocentnu sterilnost. To, međutim, nije ni potrebno. Znatan broj mikroorganizama koji nas okružuju ili nije patogen, ili je uslovno patogen. To jest, oni mogu da izazovu neke probleme sa zdravljem samo u određenim uslovima. Recimo, ako čovek ima oslabljen imunitet, ili je količina mikroba prevelika — takozvana infektivna doza“, navodi Lebedev.
Isto pravilo važi i za bezuslovne patogene, koji mogu da izazovu ozbiljne infekcije.
„Živimo običnim životom, vozimo se u gradskom prevozu i stalno se susrećemo s mikrobakterijom tuberkuloze. Ponekad ona čak i prodre u naš organizam. Zbog čega onda ljudi nisu stalno bolesni? Odgovor je jednostavan: nje nema dovoljno. Infektivna doza je mala, imunitet se s njom može izboriti. To važi praktično za svaku infekciju. Da bi se čovek razboleo, potrebno je da u ljudski organizam prodre velika količina virusa ili bakterija istovremeno“, objašnjava stručnjak.
