U trenutku kada Benjamin Netanijahu obećava rat Iranu, Izrael su zahvatili unutrašnji nemiri. Desetine hiljada doseljenika iz Etiopije izašlo je na ulice, nakon što je 2. jula u gradu Kirjat-Haimu policajac ubio 19-godišnjeg Solomona Taku, poreklom iz te afričke republike. Naredna tri dana protesti su se prelili u nasilne demonstracije: blokirane su glavne magistrale u više mesta, vršeni su napadi na policiju, paljene su gume na ulicama. Čule su se parole: „I život crnaca je važan“ i „Stop rasizmu“.
Sa druge strane, prekid saobraćaja izazvao je gnev velikog dela izraelske javnosti koji se može primetiti u medijima i komentarima na društvenim mrežama.
Ovo nije prvu put da eksplodira stari razdor između jevrejske elite evropskog porekla Aškenaza, sa jedne strane, i Mizraha, Jevreja iz arapskih država, i Jevreja iz Afrike, sa druge strane. Ubistvo etiopskog tinejdžera samo je otvorilo stare rane. Oni se odavno žale na diskriminaciju doseljenika iz Evrope koji tradicionalno dominiraju u vladi, vojsci i ekonomiji.
Problem integracije
Ruski stručnjak za Bliski istok Sergej Demidenko smatra da u ovim događajima ne treba tražiti verski ili rasni podtekst.
„Protesti su socijalne prirode. Etiopski Jevreji su najniži sloj izraelskog društva. Oni žive od pomoći države. Drže se svojih tradicija. Takoreći, žive u getima. Oni se nalaze u krajnje specifičnom položaju“, objašnjava Demidenko.
Sličnog je mišljenja i izraelski politikolog i bloger Avram Šmulevič, navodeći da Vlada daje velike olakšice za dobijanje kredita i besplatno obrazovanje etiopskoj zajednici. Međutim, njihova integracija ide dosta sporo.
„Imao sam prijatelja iz Etiopije koji se doselio u Izrael pre 14 godina. On je tada prvi put video struju. Naravno, u Africi ima Jevreja koji imaju i evropsko obrazovanje, ali je takvih vrlo malo“, govori za Sputnjik ekspert iz Izraela, poreklom iz Rusije.
Extremely violent protests across #Israel by the #Ethiopian community following the death of a teenager by an off-duty police officer in #Haifa on Sunday. pic.twitter.com/N1YPTgiY5M
— Anna Ahronheim (@AAhronheim) July 2, 2019
Pitanje etiopskih Jevreja je problem od velikog značaja za izraelsko društvo jer se radi o velikoj zajednici, koja broji 140.000 ljudi. Vlada je svesna tog problema i pokušava da izjednači razlike u društvu koje su vrlo velike.
Izravnavanje razlika
Od osnivanja Izraela vlast u državi su držali evropski Jevreji. To se danas polako menja, ali su oni i danas odlučujući faktor u državi.
„Na primer, postoje poštovaniji i manje poštovaniji rabini. Kao po pravili, najpoštovaniji su Aškenazi. Ta situacija se nesumnjivo menja. Od sredine devedesetih godina prošlog veka Sefardi i Mizrahi su počeli da se uzdižu. Ipak, Aškenazi i dalje prevladavaju u Vladi“, objašnjava ruski ekspert.
Izraelski publicista, takođe smatra da se te razlike postepeno smanjuju.
„U toku je proces stvaranja izraelske nacije, izravnavanja kulturnih razlika između zapadnih i istočnih Jevreja. Ipak, mora se priznati da je prirodno da postoje razlike u zemlji koju su, nakon Drugog svetskog rata, naselili ljudi iz praktično 100 država: od marokanskih planina, preko etiopskih sela, do Njujorka. Samo u periodu od 1988. do 1993. godine došlo je oko milion Jevreja sa postsovjetskog prostora. To što je tako brzo stvoreno dosta homogeno društvo je zadivljujuće“, objašnjava on.
Oba sagovornika navode primer brze asimilacije Jevreje sa postsovjetskog prostora. Oni su trenutno vrlo uticajni u Izraelu. Političarima su vrlo važni njihovi glasovi, s obzirom da ih ima više od dva miliona. Nezvanično, drugi strani jezik u zemlji je ruski.
„Sovjetski Jevreji su sada vrlo uticajni. Sve je počelo sa imenovanjem Natana Šaranskog za ministra policija Izraela devedesetih godina prošlog veka. Bivši ministar odbrane i vrlo uticajan političar sa postsovjetskog prostora je Avigdor Liberman. Oni su dobro asimilovani, jer pripadaju istoj kulturi — evropskoj“, zaključuje Demidenko.
